Ljubav, partnerski odnos i seks su vrlo ozbiljne stvari, ovo je pokušaj da vratim dostojanstvenost ljubavnog vikend romana, kaže Bogavac.
Dramska spisateljica Milena Bogavac predstavila je svoj prvi roman „Ljubav se nosi u tri…“ („Čarobna knjiga“) u prostoru „Dorćol Platz“. Neobičnu promociju autorka je upotpunila recitovanjem slem poezije na oduševljenje mnogobrojne publike.
„Ljubav se nosi tamo gde i vaše stranke, ljubav se nosi tamo gde i vaše banke, ljubav se nosi tamo gde i naša klasa, na marginu, u p… materinu, u k… siromaštva. Ljubav se odnela pa moram da psujem. Ljubav je otišla i nema ko da čuje. Ljubavi nema, nije tema, to je problem. Teško da imamo ozbiljnije probleme“, bio je deo predstavljanja ovog romana pa smo pitali autorku da li je ovo ljubavni ili antiljubavni roman.
– Mislim da je jedno i drugo. Kao društvo smo dopustili da ljubavni romani postanu narativ prepušten mizoginim ženama koje ne znaju da pišu i da je to nešto što se smatra lakom literaturom, što nije bitno, što je trivijalno. To je ogromna greška društva jer su ljubav, partnerski odnos i seks vrlo ozbiljna stvar, o kojoj treba pisati vrlo ozbiljno i ovo je neki moj pokušaj da vratim dostojanstvenost ljubavnog vikend romana i da pokušam da ga predstavim kao neku vrstu ozbiljne literature – objašnjava Milena Bogavac.
Ona dodaje da pored ljubavne priče u knjizi ima i mnogo informacija koje se tiču jednog miljea iz kog su junaci, a o tom miljeu, kako navodi, nije mnogo pisano u našoj savremenoj književnosti.
– To su relativno mladi ljudi, svi su vrlo urbani, seksi, obrazovani i svi su kul, pripadaju nekom svetu nezavisne umetničke scene, nevladinih organizacija… Oni imaju veoma osvešćene poglede na svet, ali se istovremeno u svojim privatnim životima ponašaju gotovo tinejdžerski. Može se reći da je ovo roman i o nekom infantilizmu našeg društva, o tome da kada ljudi nisu u mogućnosti da preuzmu uloge odraslih ljudi, početkom svojih 30-ih godina, nastavljaju da repriziraju mladost, da se kreću u nekim istim gradskim krugovima, da studiraju unedogled, naravno da žive kod svojih roditelja. I onda kada im se dogode neki tinejdž zapleti, to može da bude vrlo bolno i vrlo upozoravajuće – ističe Minja Bogavac.
Izvor: Blic
