Promocija knjige „Black light“ pisca i dramaturga Miomira Petrovića održana je 20. novembra u Delfi Caféu u SKC-u.
O knjizi su pored autora govorili, Jasmina Radojičić, urednica, Boris Labudović, savetnik za usmeravanje komunikacija i pisac Oto Oltvanji.
„Black Light“ je metafizički triler, neka vrsta stilskog nastavka literarnog promišljanja koje se moglo osetiti u nekim Petrovićevim ranijim delima.
Petrović kaže da je ovo treći put kako piše futurističku, distopijsku priču o strahu za budućnost Evrope, ili pre o apokaliptičnoj budućnosti Evrope. Ovog puta priča je smeštena u mikrokosmos jednog beogradskog kvarta. „Black light“ je roman o mogućoj budućnosti Evrope i regiona, distopijska vizija jednog novog i drugačijeg Beograda, nove i drugačije viđene istorije, ali i svojevrsni priručnik za duhovnu neposlušnost, fizičku mobilnost i nepokoravanje.
Pisac Oto Oltvanji je pročitao roman dok je još bio u rukopisu. On kaže da je već nakon nekoliko strana video da je Petrović knjigu pisao rasterećen i opušten, i da se zabavljao dok je pisao, a to je dobar preduslov da će se i čitaoci zabavljati dok je budu čitali.
Knjiga je čista naučna fantastika, a Petrović kao autor, pisac i kreativac, promišlja i primećuje našu stvarnost, što nije čudno jer mi živimo u nekoj vrsti naučne fantastike i ako želite da komentarišete ovu stvarnost kroz umetničku prizmu, na neki način se dodirujete sa tom naučnom fantastikom. Delo se možete čitati u okviru žanra, ali ono što je najlepše je da se može čitati i van njega. Nekoliko slavnih pisaca naučne fantastike govorilo da zadatak pisca naučne fantastike nije da predvidi budućnost, nego da je spreči, i knjiga „Black light“ može svima da posluži kao neka vrsta upozorenja.
Boris Labudović, savetnik za usmeravanje komunikacija kaže da Miomir Petrović ima najbolju čitalačku publiku, jer ih kroz njegove romane apsolutno ničim ne potcenjuje. „Iz svake njegove rečenice vidi se koliko poštuje jezik na kojem piše i koliko ima dostojanstva u tome što radi. Petrović je pisac koji ima meru, a mera je suština stvari i velika vrlina, i Miomir je u tom smislu briljantan pisac.“
Labudović ističe da je bio iznenađen, kako temom, tako i beskrajnim kvalitetom koji ovaj roman poseduje. „Petrović je napravio priču koja govori o svemu što nas danas muči, o nedostatku pravde, istine, o nedostatku empatije, ali na jedan inteligentan i gospodski način.“
Miomir Petrović je rekao da osluškuje reakcije na ovaj roman i da su one upravo onakve kakvim ih je zamišljao. On dodaje da sigurno ima ljutih čitalaca, jer je tema potpuno nova, a to je na neki način i hteo. Ako i u šta veruje to je dinamično, a ne petrifikovano, jer bilo kakvo duhovno i duševno stanje, ne može biti zauvek definisano.