U petak, 19. aprila sa početkom u 12 časova u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda biće organizovano predstavljanje nove knjige Save Damjanova Kolači, obmane, nonsensi, druge knjige u ediciji njegove izabrane proze pod zajedničkim naslovom ̶ Дамјанов: Искони бѣ слово koju je pokrenula izdavačka kuća Agora.
O knjizi će govoriti Miloš Jocić, Nenad Šaponja, Snežana Savkić i autor.
Čitalac čije su oči upravo na ovom pasusu, prsti na ovom redu ili uši na ovoj audiotraci u rukama drže novo izdanje Kolača, obmana, nonsensa originalno izdatih 1989. godine. Nakon trideset godina od prvog pojavljivanja, ova knjiga još jednom, u novom, drugačijem izboru priređivača, aktuelizuje priču o najluđem književnom lavirintu u kojem ŽELITE da se izgubite, kao druga u nizu knjiga Damjanovljeve izabrane proze ̶ Damjanov: Iskoni bѣ slovo.
Na ovom mestu trebalo bi da stoji zakasnelo upozorenje: malo šta u ovoj knjizi stoji na nogama! Kolače, obmane, nonsense teško možemo nazvati zbirkom „priča”, jer je u pitanju jedinstvenom idejom (stilskom, tematskom, filozofskom) povezana kolekcija tekstova: kratkih priča, eseja, pseudodrama, traktata, poezije, stripova, citatnih kolaža.
Ova knjiga koja se prvi put pojavila 1989. zapravo je poseban brend srpske knjiženosti i predstavlja unikatnu konkturu postmodernističke i neoavangardističke poetike koja svedoči o stvaralačkoj svesti Mlade srpske proze 80-ih i objedinjuje postmodernističke metaprozne i intertekstualne postupke, i avangardističku naklonjenost apsurdu, fantastici, iracionalnim sadržajima i formalno-jezičkim eksperimentima.
Rimejk izdanje koje je pred nama dopunjeno je i nekolicinom izabranih tekstova preuzetih iz autorove zbirke Povesti različne: lirske, epske, no najviše neizrecive usled njihovog poetskog poklapanja sa stvaralačkim identitetom Kolača, obmana, nonsensa: kao i u većini druge faze Damjanovljevog stvaralaštva, ovu kolekciju čine humoristični metafikcionalni tekstovi, uglavnom pisani u obliku parodije srpske i svetske književnosti, teorije i istorije.
U slučaju Damjanova, sve vreme postoji u isto vreme, svi junaci govore u istom redu dijaloga, sam autor je mnogolik, a vreme ne teče jer se giba kao San, dok njegov vašarski lavirint referenci i citata otkriva okultni – što će reći tajni, božanski – pogled na književnost i književnu istoriju.
Kolači, obmane, nonsensi nam tako konačno otkrivaju svoj pravi identitet: u pitanju nije ni hibridni fiks-ap, niti rastrojeni roman, nego anti-enciklopedija koja je u sebi obuhvatila čitave jedne književne tradicije.
