Pravi Kafkin zamak se uzdiže nad obalom Sredozemnog mora


Iako mnogi misle da je postojao samo u mašti Franca Kafke, na španskoj obali Sredozemnog mora i danas se uzdiže pravi Kafkin zamak.

Kafkin zamak, izvor: archdaily.com

Franc Kafka je  jedan od najboljih književnika koji je svojim skromnim opusom ostavio dubok trag. Iza sebe je ostavio priče i tri nedovršena romana. Uprkos tome što njegovo delo nije konačno ono i dan danas pleni i očarava.

Zamak je njegov treći roman na kome je radio neposredno pre smrti. Priča o zemljomeru K. koji dolazi u malo mesto kojim se upravlja iz zamka grofa Vestvesta do dana današnjeg se opire svim tumačenjima jer svako može biti ispravno i pogrešno. Upravo je u tome lepota Kafkinog dela. Svakom čitaocu ova knjiga može značiti nešto drugo. A mogućnosti čitanja su beskonačne. Svaka nova generacija i svaki novi čitalac može na drugačiji način pročitati i razumeti ono što je Kafka želeo da napiše.

Upečatljiva slika zamka, kao simbola nedostižnog, ostaje da nas pritiska dugo nakon što smo završili sa čitanjem knjige.

Pročitajte i ovo: Mesto na kome je Kafka sagradio svoj Zamak

Iako su sva dela plod njegove neobuzdane i čudne mašte, postoji mesto u kome možete videti pravi Kafkin zamak.

Ovaj Kafkin zamak se nalazi u Španiji. Potraga za njim vodi nas u Barselonu. Iz nje krećemo obalom Sredozemnog mora. Posle kraćeg puta na zapad dolazimo u malo mesto San Pjere da Ribes (Sant Pere de Ribes).

Na uzvišici iznad grada stoji čudnovata struktura koja se veoma lako može zameniti sa gomilom odbačenih blokova. Kao da se neki div igrao sa lego kockama, pa ih je posle ostavio tako poslagane.

Kafkin zamak, izvor: archdaily.com

Ovo ipak nije delo nekog dokonog diva već ozbiljan projekat španskog postmodernog arhitekte Rikarda Bofila. Građevine koje je dizajnirao podjednako su i monumentalne i inspirativne za promišljanje za sve one koji se suoče sa njima.

Dok su kasniji radovi bili prepušteni istorijskim uticajima, rane građevine ovog nesvakidašnjeg arhitekte bile su jasno distancirane od bilo kakve lokalne ili globalne arhitektonske tradicije.

Takav je slučaj i sa modularnim i matematički izvedenim Kafkinim zamkom koji je podigao tokom šezdesetih godina minulog veka.

Kafkin zamak, izvor: archdaily.com

Rođen 1939. godine u Barseloni Rikardo Bofil je studirao u rodnom gradu, a zatim i u Švajcarskoj. Kada se, početkom šezdesetih, vratio u zavičaj osnovao je multidisciplinarni tim koji je nazvao Arhitektonska radionica. Do kraja decenije ovaj tim je dizajnirao niz stambenih objekata u kojima je istraživao efekat prostornog dizajna na ljudsku interakciju. Rikardo je  voleo da u svojim delima nudi poetske i književne reference što se najbolje vidi upravo na Kafkinom zamku.

Pravi Kafkin zamak ima ukupno devedeset i osam stambenih jedinica koja niču iz dva vertikalna jezgra. Uz stanove u Kafkinom zamku se nalaze i bazen, sauna, bar i više restorana.

Kafkin zamak nekada, izvor: archdaily.com

Svet se promenio otkako je 1968. godine Kafkin zamak završen. Ova impozantna građevina nekada je stajala sama na vrhu brda na obali mora, a danas deli okolinu sa čitavim kvartom stambenih zgrada i individualnih kuća. Fasada, nekada obojena nijansama plave boje, sada je žućkaste boje.

Kafkin zamak danas, izvor: http://astudejaoublie.blogspot.com

Ali bez obzira na promene ovaj Kafkin zamak i dalje fascinira sve oni koji vide kako se njegova neobična forma ocrtava na španskom nebu. Podjednako je zadivljujući i misteriozan poput svog književnog uzora.

Pričitajte i ovo:

Svi Kafkini procesi – od veridbe do izraelskog suda

Jedini roman Franca Kafke koji ima srećan kraj

Deset stvari koje možda niste znali o Francu Kafki