Poruka sa promocije romana “Refren”: Živite trenutak!


Promocija romana „Refren“ Andrije Jonića privukla je veliki broj onih koji su ovu knjigu otkrili! U Delfi Caféu u SKC-u o „priči za putnike u potrazi za skrivenim odgovorima“ govorili su Nikola Krstić, master geštalt psihoterapije i dipl. filozof, Gordana Nikić, doktor psiholoških nauka, REBT psihoterapeut i supervizor, i Tatjana Vlašković Jovićević, specijalista psihijatrije, REBT psihoterapeut.

Nikola Krstić je ukazao na deo u romanu kada se junak NN nalazi pred decom koja igraju neku igru i pita ih „ko je od vas najbolji?“. Deca bivaju zbunjena pitanjem, NN im objašnjava da u svakoj igri postoji pobednik, najbolji, i dobija odgovor „ali mi smo prijatelji“. „I u tome je vrednost Andrijinog romana. Mislim da treba da probamo da idemo izvan paradigme ’vredno’, ’nevredno’, ’bolje’, koja nas uči da zgrćemo, da gomilamo, da bude više… koja se bavi kvantitetom a ne kvalitetom. Ono što je mene najviše privuklo ovom romanu jeste ta jedna divna atmosfera i intimnost. I to je mene kupilo. Ja sam pročitao ’Refren’ u jednom dahu.“

U „Refrenu“, osim kritike društva, možemo primetiti i jednu na prvi pogled izdvojenu priču o ljubavi, praćenu poglavljem „Jedan trenutak tebe“. Knjiga pokreće pitanja za kojim tragamo svi. Jedno od njih je i da li postoji prava ljubav.

Za Gordanu Nikić je bilo veoma zanimljivo što roman smelo govori o ljubavi. „Kao neko ko se bavi psihologijom ljubavi dugo, gotovo da nema teme o kojoj nisam pričala. O ljubavi sve naučimo od svojih roditelja, onako kako oni nas podižu tako mi podižemo našu decu, tako učimo da poštujemo sebe, tako učimo da brinemo. Ako sve faze prođemo kako treba, ulazimo u proces sigurnosti, i proces rađanja i roditeljstva. Sve ovo je vrlo jednostavno. U svojoj knjizi Andrija ne govori o ovoj vrsti ljubavi. On govori o onoj ljubavi koja nas ispunjava, to je ona ljubav kada prevazilazimo sebe, kada se otvarajući se prema drugom ljudskom biću ogoljujemo pred sobom. To je ona ljubav, onaj trenutak kada osetimo da više nismo sami, da je tu neko za nas i da vidi nas. Njegov jezik je jednostavan i osim toga što piše uzbudljivo piše i lako i nevino, čisto, bez mnogo reči kaže suštinu.“

PROČITAJTE I OVO:  Počinje Novosadski književni festival

Ružne slike dopiru do nas iz spoljašnjeg sveta, ratovi, nerazumevanje, mržnja. „Refren“ nas tera da razmislimo i da se pitamo kuda ide ovaj svet? Da li smo se izgubili u besmislu sopstvenih postupaka?

Tatjana Vlašković Jakovljević je istakla da u današnje vreme ljudi gube dušu, „imaju sve spolja, ali iznutra nemaju ništa. Treba prihvatiti odgovornost za svoje postupke, biti svestan da smo mi uzrok problema za nedaće u našim životima, ali da smo mi i rešenje. Važnije je imati smisao života, neki svoj cilj, nego biti uvek srećan.“

Zvezda večeri Andrija Jonić, autor knjige „Refren“, najpre je sa prisutnima podelio da ima veliku tremu. „Ljubav u romanu je prikazana onako kako ja gledam ceo život. Ne možemo kazati ’prava ljubav’ jer je to konačno, dato, a život sam po sebi nije konačan, sve se menja svakog trenutka. Kazati ’prava ljubav’ prirodno nije ispravno. S druge strane postoji ljubav koju ćemo mi da učinimo pravom ako uložimo u nju dovoljno sebe, u tom trenutku to je prava ljubav za nas.“

Andija je opisao i neobičan put nastanka ove knjige: „Ogroman deo knjige je san koji sam ja ispisao, taj san je trajao četiri godine iz dela u deo i svaki san sam ja odmah zapisivao i na kraju sam shvatio da je to deo priče. Bio sam potpuno zbunjen jer pre ’Refrena’ nikad ništa nisam napisao.“