Žoel Diker je švajcarski autor koji piše na francuskom jeziku, mahom, o američkim Jevrejima (pojedini kritičari su ga čak optuživali da plagira Filipa Rota, a drugi su ga hvalili da je njegov drugi roman švajcarski odgovor na Devojka sa tetovažom zmaja). Posle prvih književnih uspeha odlučuje da se posveti radu na ostvarenju svoga sna. U pitanju je san o pisanju američkog romana koji se čita u dahu. Budući da dobro poznaje Ameriku jer je svako leto provodio u Novoj Engleskoj pisanje pravog američkog romana mu je sa lakoćom pošlo od tastature. Nakon dve godine pisanja Dikel je objavio Istina o slučaju Harija Keberta. Roman je preveden na preko četrdeset jezika i objavljen u više od šezdeset zemalja, a očekuje se i njegova ekranizacija.
Glavni junak ovog romana je mladi pisac Markus Goldman koji se bori sa spisateljskom blokadom, a rok za predaju novog rukopisa izdavači ističe za nekoliko meseci. I tada njegovog prijatelja, nekadašnjeg profesora i mentora Harija Keberta, jednog od najuglednijih pisaca u zemlji optužuju da je 1975. godine ubio Nolu Kelergan, petnaestogodišnju devojčicu sa kojom je bio u vezi. Ubeđen u Harijevu nevinost, Markus odlazi u Nju Hempšir i počinje da istražuje ko je ubio devojčicu i kako napisati naredni roman. Pod maskom trilera roman Istina o slučaju Harija Keberta secirao je američko društvo, svet poznatih, uticaj medija, književnost…
Knjiga o Baltimorcima nastavlja tamo gde je prethodni roman stao. Nije u pitanju nastavak, svaka priča se čita zasebno, ali ono što ih povezuje jeste glavni junak. Markus Goldman je, nakon prošlih književnih uspeha, ponovo u spisateljskoj blokadi. U potrazi za inspiracijom odlazi na Floridu gde se slučajno, posle osam godina razdvojenosti, susreće sa svojom prvom devojkom Aleksandrom Nevil koja je sada poznata muzička zvezda. Ovaj susret budi u njemu sećanja na detinstvo i prošlost, na nekada slavnu porodicu koja je sada sahranjena tragičnim događajima, skandalima i propašću.
Roman počinje zanimljivim uvodom naslovljenim Mesec dana pre Drame i završava se zlokobnom rečenicom „Ako nađete ovu knjigu, pročitajte je, molim vas. Voleo bih da neko sazna priču o Goldmanima iz Baltimora.“ Međutim radnja romana je smeštena u 2012. godinu u kojoj se Markus seća svog detinstva, porodice, braće, rođaka, prve ljubavi i svih onih događaja koji su kasnije doveli do tragedije koju naziva Drama.
Knjiga o Baltimorcima prikazuje dve grane porodice Goldman. Markusovi Goldmani žive u Monkleru i relativno su siromašni, dok Goldmanovi Markusovog strica Sola žive u Baltimoru i relativno su veoma bogati. Markus obožava svoje rođake u Baltimoru. Divi se njihovom sjaju, svili i kadifi u kojoj žive. Pomalo se i stidi svojih roditelje, koji osim ljubavi i podrške ništa drugo nisu mogli da mu pruže u životu.
Bežeći od domaće bede, Markus koristi svaki slobodan trenutak da ode u Baltimor i bude u društvu svoje braće od strica – Vudijem i Hilelom. Odnos ovih dečaka baziran je na dva snažna osećanja. Prvo je osećanje ljubomore. Hilel je ljubomoran na Vudijeve sportske sposobnosti, Vudi na Hilelov um, a Markus je ljubomoran na to što su oni Baltimorci. Istovremeno, oni obožavaju jedan drugoga i ne mogu ni jedan trenutak da provedu odvojeni. Kasnije se njihov prikriveni rivalitet okreće kao prelepoj Aleksandri u koju su sva trojica Goldmanovih zaljubljeni. Svaki događaj koji je opisan u romanu dovešće do Drame.
Žoel Diker veoma pažljivo i detaljno gradi svoje likove o kojima tokom čitanja saznajemo sve više i više. Zbog ovoga knjiga na trenutke deluje pomalo usporeno, ali za one koji vole detalje ovo je prava poslastica. Knjiga je napisana veoma pitkim stilom, a autor je očito majstor pripovedanja jer kako čitanje odmiče polako i sami postajemo članovi porodice Goldman. Najslabija karika u ovom romanu je sama Drama, a to je misteriozni događaj koji je za Goldmanove iz Baltimora bio koban. Misteriozni događaj jednostavno nije dovoljno upečatljiv i ubedljiv za sve ono što je dovelo do njega.
Knjiga o Baltimorcima je porodična saga o ljubavi, bliskosti, bratstvu, lažima, lojalnosti, rivalitetu i tajnama. U pitanju je priča o tri generacije američke srednje klase, priča o odrastanju i sazrevanju, priča o prevazilaženju bola koje tragedije izazivaju i o potrazi za snagom da se posle svega produži dalje.
Piše: Milan Aranđelović
