Izdavačka kuća Službeni glasnik nastavlja tradiciju preporučivanja nekih novih izdanja. Ovaj put njihov izbor je sledeći:
Kao i jučer, Muharem Bazdulj
Tekstovi sabrani u novoj knjizi Muharema Bazdulja predstavljaju još jedan dokaz njegovog publicističkog umeća. I na pomne pratioce autorovog rada, koji su barem neke od ovih spisa izvesno imali priliku da pročitaju, kao i na one druge, koji su u Bazduljev opus slabije upućeni, ova zbirka, posmatrana kao celina, neće moći da ne ostavi utisak, ponekad gorak zbog tema koje se obrađuju, ponekad prijatan zbog načina na koji su te teme obrađene. Jer „kao i jučer“, ničega novog nema pod kapom nebeskom, a kao i sutra, sve može da bude novo ako bude na nov način posmatrano.
Igra sabljama, Bojana Đoković
Slikovitost pripovedanja Bojane Đoković svaku scenu iz senovitog sanatorijuma u švajcarskim Alpima prikazuje kao „skok u tamu“, književnu sliku dubina životnog udesa svakog od stanovnika tog mesta ispunjenog setom i tugom. Polifoni oblik fuge očekivanim kontrapunktovima oblikuje ljude i njihove sudbine, kao i duboku želju svakoga od njih da stvori imaginarnu sliku o sebi.
Muzika, stara pisma, delovi garderobe, fragmenti sećanja, krhotine razbijenih života… sve to gradi ovu neobičnu i slojevitu priču o ljudima izgubljenim u svojoj prošlosti, koji u nostalgičnom bezvremenu svojih uspomena čekaju kraj. Na pitanje da li unutrašnji udes određuje i preoblikuje egzistenciju i svest o događajima iz prošlosti, ili su tamni valeri duše glavnog junaka traumatičnim doživljajem svoje raspolućenosti između nekadašnjeg i sadašnjeg ponovo stvorili svet dubokih tajni i gorkih istina, nažalost, nema dovoljno tačnog odgovora. Jer nema kraja, mračni predeli duše su beskrajni, samo je život ograničen.
Nek planine odjekuju, Života Lazarević
Knjiga o životu, putovanjima, planinarstvu i lepotama u nama i oko nas; pisana perom i iskustvima Živote Lazarevića, planinara i vodiča; sa više od stotinu fotografija prelepih predela.
Prve lekcije planinara:
– u planini su svi jednaki;
– ne persiraj u planini;
– diskretno pomozi starijem;
– ne juri da budeš prvi;
– osvrni se preko ramena na one koji su iza tebe u koloni;
– ne gazi po planinama već hodaj, ne ostavljaj ništa sem otisaka stopala;
– ne ponesi ništa iz prirode sem svojih utisaka;
– ono što je ispred nas, ono što je iza nas, nije ništa u poređenju sa onim što je u nama;
– kad prestaneš da lutaš i putuješ, shvatiš da si stigao.
„Ako hoćeš život, ukradi ga. Svet vam ništa neće pokloniti.“
– Života Lazarević
Običaji i pesme Srba u Turskoj, Ivan Stepanovič Jastrebov
Saizdavaštvo sa Udruženjem folklorista Srbije i Maticom Srpskom, prevod teksta sa ruskog i dodatak rečniku Vesna Smiljanić Rangelov
Ivan Stepanovič Jastrebov (1839–1894) proveo je svoj radni vek na Balkanu kao diplomatski predstavnik Ruske carevine, i ostao je zapamćen kao veliki prijatelj srpskog naroda. Dužnost ruskog konzula u evropskoj Turskoj omogućila je Jastrebovu, pasioniranom istraživaču, da proputuje i upozna Staru Srbiju, Makedoniju i Albaniju, i da ih svestrano izuči.
Zbirka Jastrebova predstavlja sam vrh etnografske i folklorističke nauke u XIX veku. Bez ove zbirke i studije, zasnovane na ličnom i temeljnom uvidu u srpsku usmenu tradiciju na Kosovu i Metohiji i u Staroj Srbiji, ne može se integralno predstaviti meritum srpske usmene kulture, pregled varijanata, opis običaja i obreda, te uobličiti slika prohujale i zaboravljene prošlosti.
Knjiga Običaji i pesme Srba u Turskoj jeste obimna zbirka, ali i etnološka studija, pisana starijim jezikom i specifičnom leksikom. U prevodu na srpski jezik bilo je veoma važno sačuvati arhaična značenja pojmova iz narodne kulture, ali i ukazati na zanimljiv jezik i ritam Jastrebovljeve rečenice.
Posle toliko vremena, Jastrebovljeva knjiga, kao nekim čudom, izranja iz zaboravljene prošlosti, sjajna i moćna, uzbuđujuća i blistava, predstavljajući nam danas ceo jedan izgubljeni svet, koji još uvek živi u nama.
Pisci u bioskopu: Književna istorija naših filmskih doživljaja/Antologija, Slobodan Šijan
Ako budete čitali ovu antologiju redom, onako kako su tekstovi poređani,od prvog prema poslednjem, dobićete najbolju predstavu o onome što sam želeo njome da postignem, a to je: da pokažem sve bogatstvo naše književnosti o filmu, tom fenomenu koji je svojom pojavom izmenio svet, ali je manje poznato u kojoj meri je njegovo prisustvo u ovoj sredini ostavilo traga u našoj literaturi. Pritom, ovo nije antologija eseja o filmu ili filmskih kritika. Ovo je izbor proze, pripovedaka, odlomaka iz romana, dnevničkih ili memoarskih zapisa poznatih i manje poznatih pisaca i filmskih stvaralaca, a tu i tamo se potkrao i po neki esej ili novinski članak, tek da dopuni ovu fascinantnu književnu istoriju naših filmskih doživljaja.
– Slobodan Šijan
Hram Svetog Save, Vladimir Roganović, Melisa Stefanović Banović
Monografija nastala u povodu obeležavanja istorijskog časa završetka radova na izgradnji Hrama Svetog Save, duhovnog simbola pravoslavlja i hrišćanstva, osvetljava jedan deo neizmerne duhovne, kulturne i istorijske vrednosti Hrama i značaja svetitelja kome je posvećen. Autentični spomenik u čast najpoštovanijeg srpskog svetitelja, stuba srpske državnosti i kulture, vekovima građen, sada stoji u svoj svojoj veličini dok se proslavlja osam vekova autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve.
Monografija svedoči o podvigu srpskog naroda uznesenog prilikom izgradnje Hrama Svetog Save i otvara još šire horizonte za uvide u istoriju i arhitekturu Hrama, bogatstvo mozaičkog uređenja, vrednost Kripte, današnjicu i budućnost Hrama, kao i životopis i delo prvog arhiepiskopa srpskih zemalja.