Andrea Baskin je rođena u nemačkom gradiću Augsburgu. Počinje da piše poeziju sa osam godina, da bi sa devetnaest prešla na dužu formu i napisala prvi roman, koji završava dve godine kasnije. Čovek bez lica ugledao je svetlost dana 2010. Tri godine kasnije izlazi Tama i osveta – Lutkareva igra, prvi deo trilogije o vampirima. Andrea samostalno prevodi ovaj roman na engleski, pod naslovom Darkness and Revenge – The Puppetmaster’s Game. Radeći na romanima, otkriva draž kratkih priča i učestvuje u nekoliko projekata sa kolegama iz žanra. Priče joj se pojavljuju u Nešto diše u mojoj torti, Znak Sagite, V – Fantastične priče iz ravnice.
Nedavno je u izdanju Otvorene knjige ponovo objavila Tama i osveta – Lutkareva igra. Ovo je bio povod da malo popričamo sa njom.
- U čemu je razlika između knjige Tama i osveta koju je objavila Otvorena knjiga i knjige Tama i osveta koju je objavila Nova poetika?
Prvenstveno u uredništvu, ali je Tama i osveta Otvorene knjige takođe opširnija. Uz pomoć i motivaciju izuzetno dragog kolege Miloša Petkovića,poradila sam na knjizi još nekoliko meseci. Zapravo Miloš je „kriv“ što je knjiga ponovo ugledala svetlost dana. Nadam se da će dobro odigrati ulogu Feniksa.
- Junaci Vašeg romana kreću u potragu za mističnom bibliotekom. Koliko su, po vašem mišljenju, biblioteke danas važne? I da li su važne u ovo doba interneta?
Uvek su bile, uvek će biti. Da nije bilo biblioteke za vreme mog detinjstva, ne bih nikad postala pisac. Osnova za pisca je ipak čitanje. Meni su važne zbog atmosfere, tradicije i činjenice da postoji mesto gde možeš da naletiš na istomišljenike i ljubitelje knjige u fizičkom obliku. Čak neka vrsta utočišta. Možda je za nas pisce to nešto romantičnije. Osećanje kada držiš svoju knjigu u rukama, ne može se porediti sa e-reader-om. Ili PDF-om nekog romana.
- Ivo Andrić je deo novca od Nobelove nagrade donirao za obnovu bibliotečkog fonda u Bosni i Hercegovini. Stiven King je donirao tri miliona dolara biblioteci u Mejnu. Zašto kod nas danas nema takvih gestova pisaca? Stiče se utisak da našim aktuelnim piscima biblioteke nisu bitne?
U nemogućnosti da doniram novac, ja sam pre desetak godina donirala nekoliko primeraka svoje knjige subotičkoj biblioteci, ali da, nekako se zanemaruje to. Možda je i strah kome će taj novac zaista završiti u džepu.
- Tama i osveta su roman o vampirima. Kakav je Vaš stav o njima? Da li su vampiri krivi što se nalaze jedan stepen iznad ljudi u lancu ishrane, pa ih gledamo kao na čudovišta?
Odrasla sam uz romantizovane vampire En Rajs, tako da ih nikad nisam videla kao čudovišta. Više kao nekog ko se takođe bori za život, ali je igrom slučaja primoran da to delom čini na ljudski nemoralne načine. Dakle ne, nisu krivi.
- Da li je uobičajeno da vampiri prolaze obuku za tekvondo i nindžicu kao u Vašem romanu?
Koliko mi je poznato – nije. Želela sam da budu što ljudskiji. Mislim da im to daje dodatnu dimenziju.
- Tama i osveta je prvi deo priče o Aleks Morison. Kada možemo očekivati nastavak?
Iskreno se nadam sledeće godine. Rukopis je gotov, samo čeka da se ja smislim.
- Glavna junakinja Vašeg romana pokazuje simpatije ka oba pola, a impresivna je i ljubavna scena između dve vampirice. Očito je da ste pisali bez ikakvog kompromisa i autocenzure, ali da li ste znali da je u srpskoj književnosti za ovako nešto potrebno baš mnogo hrabrosti?
Jasno mi je to. Volim da provociram, iako ne po svaku cenu. Šokirati, provocirati, nasmejati i rasplakati. Mislim da je to redosled šta želim da postignem svojim pisanjem. Uostalom zar nije potrebno hrabrosti i da kao žena u srpskoj književnosti pišeš nešto što nije u srži ljubavni roman?
- Roman Tama i osveta – Lutkareva igra ste samostalno preveli na engleski jezik. Da li je objavljen negde i ako jeste kakve su reakcije?
Postavila sam ga na Amazon, feedback je bio veoma pozitivan, tako da planiram i u tom pravcu razne stvari u budućnosti.
- U Nemačkoj, gde ste i rođeni i živite, objavili ste prvu knjigu na nemačkom Dämonenliebe. O čemu se tu radi?
To je ljubavna priča između advokata i sukube koja se nalazi u zatvoru. Iskreno, prijateljice su poželele nešto manje strašno za čitanje, pošto je horor/triler kao žanr malo težak za svariti za žene koje radije preferiraju ljubavne romane. Tako je nastao kompromis fantasy/ljubavna priča, sa primesama tragedije.
- Sa osam godina ste počeli da pišete poeziju da biste sa devetnaest prešli na prozu. A, opet, jedna od Vaših pesama se kvalifikovala za englesku zbirku A Divine Madness: An Anthology of Modern Love Poetry Volume 1. Da li to znači da ste se vratili i poeziji?
Ne, pesma je starija. Prijatelj me je pitao da li bih volela da učestvujem, a ja sam prihvatila. Doduše s vremena na vreme napišem i dan danas neku pesmu. Kada bih morala da se definišem, rekla bih da sam pisac koji ponekad piše pesme, ne pesnik koji ponekad piše knjige. Iako su obe strane tačne.
- Šta volite da čitate?
Prvenstveno trilere, veliki sam fan Tes Geritsen. Ali otvorena sam za različite pravce. Navela bih i Gijoma Musoa. Stivena Kinga od malih nogu; En Rajs, Kasandra Kler. Poslednjih godina sam veoma često slušala audio knjige, jer sam 80% vremena provodila u automobilu povodom posla.
- Šta trenutno čitate?
Čitam grafičku novelu Intervju sa vampirom: Klaudijina priča koju sam dobila za rođendan.
- Šta za čitanje možete preporučiti posetiocima Bookvara?
Problem oko preporuka je što ne pratim toliko aktuelne stvari u Srbiji, tako da ne znam od kojih knjiga postoje prevodi. Bitno je samo da čitaju. Sama u poslednje vreme pretežno čitam na nemačkom ili engleskom. Ali evo pokušaću. U zavisnosti od ukusa posetioca, ako su ljubitelji dobrih trilera preporučila bih Kabinet čudesa – Daglas Preston/Linkoln Čajld.
Razgovarao: Milan Aranđelović
