Tužbe protiv pisaca uvek ostanu upamćene kroz vekove.
Još je u Starom Rimu nekoliko poznatih pisaca i intelektualaca završilo pred sudom, bilo formalno kroz suđenja, bilo neformalno kroz carske progone, optužbe za maiestas (uvredu veličanstva), nemoral, zavere ili „subverzivna” dela.
Tako je, recimo, car Avgust proterao Ovidija u mesto Tomis (današnja Konstanca u Rumuniji), na obali Crnog mora. Zvanični razlog nikada nije otkriven, ali Ovidije je govorio o „carmen et error” („pesma i greška”) kao uzroku progonstva. Seneka Mlađi je zbog optužbe za zaveru bio prinuđen da izvrši samoubistvo, Gaj Petronije Arbiter (da, onaj arbiter elegantiarum) nije formalno suđen, ali jeste bio prisiljen da izvrši samoubistvo…
Tužbe i procesi protiv pisaca nisu strani ni novijoj istoriji kod nas, zemlji čiji temelji moderne državnosti (i književnosti) počivaju na Vuku Karadžiću koji svaki svoj rad donosi na kolena knezu Milošu Obrenoviću na (ne)odobravanje.
Sima Pandurović osuđen je 1945. na pet godina gubitka časti za tekstove objavljene tokom okupacije. Slobodan Jovanović, pravnik, istoričar i književnik, osuđen je iste godine na dvadeset godina zatvora, prisilni rad, konfiskaciju imovine i gubitak državljanstva. Ivan Ivanović je zbog svog romana Crveni kralj osuđen na dve godine zatvora zbog kritike društva prikazane kroz književno delo, koje vlasti smatraju subverzivnim. Pisac i član surrealističke grupe Đorđe Jovanović uhvaćen je, tokom tridesetih godina minulog veka, u vezi s komunističkim aktivnostima, suđen i osuđen 1933. na tri godine robije pred Državnim sudom za zaštitu države.
Ovo je samo delić onog mračnijeg dela istorije kada su se pisci nalazili na optuženičkim klupama, što formalnim, što moralnim ili avlijskim.
Čini se da je red došao i na Dejana Stojiljkovića, autora čuvenog Konstantinovog raskršća.
„Samo da javim da smo moj roman Serafim i ja tuženi sudu“, napisao je Stojiljković u svojoj objavi na Instagramu. „Izgleda da se Nemanja Lukić zamerio nekom političaru.“
Bookvar magazin je kontaktirao tuženog autora kako bi saznali o čemu se tu tačno radi.
View this post on Instagram
„Tužio me je lokalni političar blizak gradskim vlastima sa tvrdnjom da sam mu naneo duševni bol“, započeo je priču o ovom slučaju Stojiljković.
„Traži odštetu od 200 000 dinara. U dokazni materijal je natrpano svašta, pa se u određeni kontekst stavlja i moj roman Serafim. To je dosta kompleksno urađeno, tužba je skoro pa književno delo.“
I samom tuženom je nejasno o čemu se tu zapravo radi.
„Da li je oštećenom nanet bol tako što je čitao knjigu?“, pita se autor Serafima.
„Ili ga je povredio glavni junak, Serafim iz naslova, Nemanja Lukić? Ili je oštećeni, pošto je istovremeno i novinar jer ima potrebnu diplomu DIF-a da bi se bavio tim pozivom, avanzovao u književnog kritičara pošto mi je u međuvremenu preko svog portala poručio da “pazim šta pišem”? Prava misterija.“
Jasno je samo zbog čega je tužba podneta.
„Tužba je podneta jer gospodin političar smatra da sam mu naneo duševni bol i oštetio ugled“, kazao je za Bookvar magazin Stojiljković.
„To sa ugledom je naročit problem jer je u međuvremenu, tako oštećen, ipak ostao dovoljno ugledan, bar u očima gradske komisije koja je njegovom portalu nedavno opredelila oko 600 000 dinara. Kad se tome doda ovih 200 000 od mene, ispada da nije loše imati oštećeni ugled i trpeti duševnu bol. Isplati se.“
Na naše pitanje da li smatra da se radi o cenzuri književnog izraza ili o legitimnoj reakciji na sadržaj knjige Stojiljković objašnjava da ne veruje da je tužitelj uopšte i pročitao njegov roman.
„Političari to ne rade“, objašnjava. „Za njih su knjige neprijatelji. Zato su ih svojevremeno spaljivali a njihove autore slali u zatvor. Ne znam da li vam je poznat podatak da je Borislav Pekić robijao u niškom zatvoru? Možda političari žele da nastave tu tradiciju. A pošto ima dosta pisaca koji ne “paze šta pišu” – kapaciteti neće biti dovoljni. Pa s tim u vezi mora država d’ uradi nešto, da se na primer sazida novo krilo u KP domu Niš gde bi se smeštali samo ti nepažljivi pisci da nauče da nije lepo nanositi duševnu bol uglednim političarima. Predlažem da se krilo, logično, nazove po Pekiću, a za novog upravnika mogu da stave i oštećenog političara, verujem da je kvalifikovan za to a i ćelije će se ionako popunjavale piscima koje bi on, eventualno, tužio. Kad ga zabole duša i ugled.“
Na naše pitanje da li će ova tužba uticati na njegov dalji književni rad Dejan Stojiljković odgovara da celo jutro razmišlja šta da radi sa Nemanjom Lukićem junakom „problematičnog“ romana.
„Da li da ga pošaljem na neplaćeno ili negde na more? Ne mogu da ga ubijem pošto je vampir.“
Kada smo ga pitali da li postoji opasnost da njegova knjiga bude zabranjena autor Serafima je odgovorio da je „svašta moguće u Zemlji Srbiji“.
„Svojevremeno je neki raspop tražio da se iz knjižara povuče Kecmanovićeva i moja trilogija o Stefanu Nemanji, ali to se nije desilo. Mislim da se neće desiti ni sada. A i ako knjiga nije na tržištu ona i dalje na razne načine može biti dostupna čitaocima. To je nevolja sa knjigama. One su žilava stvorenja.“
Razgovarao i priredio: Milan Aranđelović