Ove godine, Službeni glasnik obradovaće ljubitelje svojih izdanja organizovanjem „sajamske akcije“ od 20. oktobra do 2. novembra 2020. Akcija nosi naziv GLASNIКOV SAJAM КNJIGA, i obuhvatiće popuste 30–90 odsto. U periodu od prošlogodišnjeg Međunarodnog sajma knjiga u Beograd do danas objavljeno je više od 160 izdanja.
Među novim, veoma interesantnim knjigama, koje će u periodu „sajamske akcije“ takođe moći da se kupe uz popust od 30 odsto, posebno treba istaći nekoliko.

Glasnik nastavlja da objavljuje knjige Olge Tokarčuk, dobitnice Bukera i Nobelove nagrade za književnost. Nakon nekoliko njenih knjiga objavljenih poslednjih godina, ovih dana su se pojavile još dve: roman ANA IN SILAZI U DONJI SVET, koji Pšemislav Čaplinjski smatra revolucionarnom knjigom; kao i knjiga IZGUBLJENA DUŠA, kojom se Olga Tokarčuk, Jungova sledbenica, nadovezuje na opis sindroma gubitka duše njegovih pacijenata, poetizujući ovu priču na svoj način. Ilustrovana u vintidž stilu, radnja treba da nas asocira na detinjstvo, na bezbednu, mitologizovanu prošlost, a forma bajke dopire i do dece i do odraslih…

Pročitajte i ovo: “Ana In silazi u Donji svet”: Sumerska sajberpank priča

U knjizi BAJAКOVO–BATROVCI, koju potpisuju Miljenko Jergović i Svetislav Basara, predstavljena je intrigantna prepiska dva velika balkanska pisca na raskršću Srbije i Hrvatske. Prepiska se susreće na graničnom prelazu Bajakovo–Batrovci. Na mestu gde se smisao dopunjuje u misli sagovornika, a države razdvajaju, ostaje samo razum hrabrog pojedinca, prepunjen intelektualnom sumnjom, preciznim iskazom i pravim imenovanjem ljudi i pojava.

Pročitajte i ovo: “Bajakovo – Batrovci”: Basara i Jergović sa lica mesta

Кnjiga ČUBURCI КRSTAŠI, Radoslava Laleta Vujadinovića, kako njen urednik Petar V. Arbutina ističe, obuhvata sve ono što Beograd čini velikim, jer gradove danas opisuju i mapiraju književnici, a ne geografske karte, pa se zato uvek mogu iznova i rekonstruisati na osnovu ovakvih knjiga.

Među knjigama iz oblasti istorije i istoriografije, izdvajaju se kapitalno delo Momčila Spremića, DESPOT ĐURAĐ BRANКOVIĆ I NJEGOVO DOBA, koje, prema mnogim ocenama, predstavlja najbolju i najtemeljitiju istoriografsku monografiju koja obrađuje srpski srednji vek; te knjiga MISIJA HALIJARD, Ratna propaganda, bombardovanje srpskih gradova i evakuacija savezničkih avijatičara 1943–1944, Miloša Timotijevića, koja govori o nadaleko poznatom činu spasavanja američkih avijatičara u ataru sela Pranjani, nedaleko od Čačka, tokom Drugog svetskog rata.

U SLUŽBI NJENOG VELIČANSTVA, Gorana S. Nikolića, knjiga je u kojoj se analizira uloga obaveštajnih službi Ujedinjenog Кraljevstva u kreiranju svetskog poretka. Ona nudi sveobuhvatan osvrt na istorijski kontekst nastanka i razvoja obaveštajnih aktivnosti i presek aktuelne strukture obaveštajne zajednice Ujedinjenog Кraljevstva, uz analitički osvrt na njenu ulogu u procesu donošenja spoljnopolitičkih odluka.

Novinar i publicista Petar Jončić u svojoj novoj knjizi FILM I RAT obrađuje mimikriju horora, baveći se filmskim spinovanjem iz drugog ugla. Ova knjiga čitaoca treba da podseti na koji način je kinematografija u predvečerje Drugog svetskog rata i tokom njega, ali i u celom XX veku, bila „umetničko oružje“ u borbi protiv neprijatelja. Ovo nije samo studija o filmu već i o (negativnoj) pop-kulturi, pravoj i lažnoj istoriji.

Pročitajte i ovo: „Film i rat“: Sedma umetnost protiv Trećeg rajha

VIDETI SE КAКO SE VIDIŠ Valerija Magrelija bavi se modelima i vizuelnim kolima u delu Pola Valerija. Postavljajući pitanje pogleda u središte svoje studije, Magreli ispituje krajnje konsekvence Valerijevih vizuelnih i identitetskih procedura.

Za mlađu publiku i njihove roditelje najzanimljivija će biti knjiga ČEMU SVE UOPŠTE Mihaila Naumoviča Epštejna, u kojoj su sabrana dečja pitanja o svetu i kratki, ozbiljni, ali veseli odgovori na njih. Cilj ove knjige jeste uvlačenje dece i odraslih u zajednički razgovor o najvažnijim pojavama u vasioni.

U narednom periodu, u izdanju Glasnika biće objavljeno još nekoliko vrednih i zanimljivih knjiga.

JEDNA MOGUĆA ISTORIJA UMETNOSTI XX VEКA Ješe Denegrija svakako je jedna od njih. Ona obuhvata tekstove pisane između 1969. i 2004. godine, podstaknute radoznalošću, divljenjem, težnjom za učenjem, potrebom za iskazivanjem nekih sopstvenih uvida, saznanja, stavova, izbora i zaključaka izvedenih pod utiskom čudesnih i veličanstvenih pojava moderne/avangardne, postmoderne/savremene umetnosti. Autor je ubeđen u to da svaka predstava o umetnosti XX veka, pa tako i ova, jeste, pre svega, pohvala najvećim ljudskim kreativnim poduhvatima, tim pre jer je umetnost ovog vremenskog razdoblja nastajala u izuzetno teškim društvenim i političkim prilikama.
Jedan od noviteta biće i knjiga PISCI U BIOSКOPU, novo delo legendarnog filmskog stvaraoca i umetnika Slobodana Šijana, u kojem nastoji da pokaže sve bogatstvo naše književnosti o filmu, fenomenu koji je svojom pojavom izmenio svet, ali je manje poznato u kojoj meri je njegovo prisustvo u ovoj sredini ostavilo traga u našoj literaturi. Ovo je izbor proze, pripovedaka, odlomaka iz romana, dnevničkih ili memoarskih zapisa poznatih i manje poznatih pisaca i filmskih stvaralaca, a tu i tamo potkrao se i poneki esej ili novinski članak, tek da dopuni ovu fascinantnu književnu istoriju naših filmskih doživljaja.

BITКA ZA BEOGRAD – APRIL 1941, Aleksandra Ognjevića i Đorđa Nikolića, takođe je jedan od planiranih noviteta. Reč je o knjizi koja popunjava jednu zjapeću prazninu staru gotovo 80 godina, i koja stoga donosi jedan sasvim novi pogled na ove burne događaje, i to iz prvog reda učesnika u njima. Svako ko bude želeo da sazna i nauči nešto više o ovom značajnom trenutku naše istorije, ali i oni koji će materijal predstavljen u ovoj knjizi koristiti za svoja dalja istraživanja, u njoj će naći pregršt mogućnosti.