Vreme kada je Miki Maus ugrožavao dvor Karađorđevića


Strip „Miki Maus i njegov dvojnik” cenzurisan je 1937. godine, a o pritiscima na redakciju “Politike” izveštavao je novinar Hjubert Harison kome je zbog toga naređeno da ode iz zemlje

Da se mašta i stvarnost ponekad podudare potvrđuje prvo cenzurisanje stripa Mikija Mausa i to na stranicama „Politike”, u jesen 1937. godine.

„Politika” je od 1935. godine bila jedini dnevni list u ovom delu Evrope koji je sa čitaocima delio epizode poznatog Diznijevog miša. Ali edicija „Miki i njegov dvojnik” (objavljivana od 30. septembra do 14. decembra 1937), nije se dopadala tadašnjim državnim cenzorima.

Miki-Maus-u-Jugoslaviji-3

Učinilo im se da slike nastale u fabrici snova čuvenog Volta Diznija previše liče na jugoslovenski dvor. Miki, njegov dvojnik i ljubomorni stric izmišljenog kraljevstva Medioke, koji je spremao državni udar, oličavali su, prema mišljenju cenzora, u to vreme na čelu države – kneza Pavla Karađorđević, namesnika i maloletnog princa Petra.

Kolateralna šteta bio je strani novinar Hjubert Harison čije su izveštaje o zabrani preneli „Njujork tajmsa” i agencija Rojters, pa mu je naređeno da napusti Jugoslaviju.

On je, naime, i ranije nervirao ovdašnje političare svojim izveštavanjem, ali je pisanje o zabrani objavljivanja crtanog miša ocenjeno kao nedobronamerno i netačno, pa mu je sugerisano da sam napusti Beograd. Novinar je odbio ovakvu „molbu” i sve je opisao u novom tekstu. Posle toga naređeno mu je da u roku od tri dana ode iz zemlje.

„Hjubert Harison, dopisnik ’Njujork tajmsa’ i novinske agencije Rojters proteran je večeras iz Beograda u atmosferi koja je pre nalikovala odlasku heroja u izgnanstvo nego proterivanju nepoželjnog stranca. Tokom čitavog dana posećivali su ga jugoslovenski politički prvaci i druge ličnosti, ostavljajući vizitkarte kao izraz saosećanja i želeći mu brz povratak posle pada režima”, deo je izveštaja poslatog za „Njujork tajms” iz Beča, 8. decembra 1937 godine.

PROČITAJTE I OVO:  Stiže novi Hellboy

Ne sme se zaboraviti da su to godine uoči Drugog svetskog rata, vreme polarizacije odnosa Srbije i Hrvatske i izbora koji su održani u decembru, pa ostanku Harisona nisu pomogla ni reagovanja poslanstava Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije.

U osvrtu na nesuvislost poteza cenzora, „Njujork tajms” je pisao: „Da se na čelu beogradske policijske cenzure nalazio inteligentan čovek, on bi shvatio da je gužva oko Mikija Mausa najlepše što je moglo da se dogodi kada je reč o ugledu Jugoslavije u inostranstvu. Kakve su gotovo sve vesti koje nam iz srednje Evrope ovih dana pristižu o deci? To su vesti o deci pod gas maskama, deci koja vežbaju sa bajonetima i deci pobijenoj bombama… A onda kao dašak svežeg vazduha u atmosferi zatrovanoj gasom, pojavljuje se izveštaj gospodina Harisona da u Jugoslaviji nije tako. Jugoslovenska deca ne provode sve svoje vreme vežbajući bacanje granata. Njima je dozvoljeno da upoznaju Mikija Mausa, a kako Mikija vole deca svih uzrasta, time se na posredan način kaže kako jugoslovenski vazduh nije stoprocentno zagađen totalitarizmom.”

Afera s cenzurom stripa trajala je dve sedmice, a ništa benignije nije bilo ni ponovno objavljivanje stripa, posle Drugog svetskog rata. Kako piše u reizdanju stripa, objavljenom 1992. godine, „Politikin zabavnik” je verziju Mikija i njegovog dvojnika, u boji, počeo da objavljuje aprila 1953. Te godine nije bilo cenzorske crvene linije, već je redakcija sama preskakala čitave kaiševe crteža i prepravljala tekstove u „oblačićima”.

Miki-Maus-u-Jugoslaviji-2

O telegramu podrške koji je Volt Dizni uputio „Politici” burnih tridesetih godina prošlog veka, u izdanjima iz 1953. i 1992. godine nema potvrda osim navoda da je slavni ilustrator znao za nemio događaj i da mu je bilo žao što je list imao neprilika zbog njegovog stripa.

PROČITAJTE I OVO:  Izložba stripova otvara Nova Festival

Autorka: Andrijana Cvetićanin

Izvor: Politika