Strip „Miki Maus i njegov dvojnik” cenzurisan je 1937. godine, a o pritiscima na redakciju “Politike” izveštavao je novinar Hjubert Harison kome je zbog toga naređeno da ode iz zemlje
Da se mašta i stvarnost ponekad podudare potvrđuje prvo cenzurisanje stripa Mikija Mausa i to na stranicama „Politike”, u jesen 1937. godine.
„Politika” je od 1935. godine bila jedini dnevni list u ovom delu Evrope koji je sa čitaocima delio epizode poznatog Diznijevog miša. Ali edicija „Miki i njegov dvojnik” (objavljivana od 30. septembra do 14. decembra 1937), nije se dopadala tadašnjim državnim cenzorima.
Učinilo im se da slike nastale u fabrici snova čuvenog Volta Diznija previše liče na jugoslovenski dvor. Miki, njegov dvojnik i ljubomorni stric izmišljenog kraljevstva Medioke, koji je spremao državni udar, oličavali su, prema mišljenju cenzora, u to vreme na čelu države – kneza Pavla Karađorđević, namesnika i maloletnog princa Petra.
Kolateralna šteta bio je strani novinar Hjubert Harison čije su izveštaje o zabrani preneli „Njujork tajmsa” i agencija Rojters, pa mu je naređeno da napusti Jugoslaviju.
On je, naime, i ranije nervirao ovdašnje političare svojim izveštavanjem, ali je pisanje o zabrani objavljivanja crtanog miša ocenjeno kao nedobronamerno i netačno, pa mu je sugerisano da sam napusti Beograd. Novinar je odbio ovakvu „molbu” i sve je opisao u novom tekstu. Posle toga naređeno mu je da u roku od tri dana ode iz zemlje.
„Hjubert Harison, dopisnik ’Njujork tajmsa’ i novinske agencije Rojters proteran je večeras iz Beograda u atmosferi koja je pre nalikovala odlasku heroja u izgnanstvo nego proterivanju nepoželjnog stranca. Tokom čitavog dana posećivali su ga jugoslovenski politički prvaci i druge ličnosti, ostavljajući vizitkarte kao izraz saosećanja i želeći mu brz povratak posle pada režima”, deo je izveštaja poslatog za „Njujork tajms” iz Beča, 8. decembra 1937 godine.
Ne sme se zaboraviti da su to godine uoči Drugog svetskog rata, vreme polarizacije odnosa Srbije i Hrvatske i izbora koji su održani u decembru, pa ostanku Harisona nisu pomogla ni reagovanja poslanstava Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije.
U osvrtu na nesuvislost poteza cenzora, „Njujork tajms” je pisao: „Da se na čelu beogradske policijske cenzure nalazio inteligentan čovek, on bi shvatio da je gužva oko Mikija Mausa najlepše što je moglo da se dogodi kada je reč o ugledu Jugoslavije u inostranstvu. Kakve su gotovo sve vesti koje nam iz srednje Evrope ovih dana pristižu o deci? To su vesti o deci pod gas maskama, deci koja vežbaju sa bajonetima i deci pobijenoj bombama… A onda kao dašak svežeg vazduha u atmosferi zatrovanoj gasom, pojavljuje se izveštaj gospodina Harisona da u Jugoslaviji nije tako. Jugoslovenska deca ne provode sve svoje vreme vežbajući bacanje granata. Njima je dozvoljeno da upoznaju Mikija Mausa, a kako Mikija vole deca svih uzrasta, time se na posredan način kaže kako jugoslovenski vazduh nije stoprocentno zagađen totalitarizmom.”
Afera s cenzurom stripa trajala je dve sedmice, a ništa benignije nije bilo ni ponovno objavljivanje stripa, posle Drugog svetskog rata. Kako piše u reizdanju stripa, objavljenom 1992. godine, „Politikin zabavnik” je verziju Mikija i njegovog dvojnika, u boji, počeo da objavljuje aprila 1953. Te godine nije bilo cenzorske crvene linije, već je redakcija sama preskakala čitave kaiševe crteža i prepravljala tekstove u „oblačićima”.
O telegramu podrške koji je Volt Dizni uputio „Politici” burnih tridesetih godina prošlog veka, u izdanjima iz 1953. i 1992. godine nema potvrda osim navoda da je slavni ilustrator znao za nemio događaj i da mu je bilo žao što je list imao neprilika zbog njegovog stripa.
Autorka: Andrijana Cvetićanin
Izvor: Politika
