Tribina “Godišnjice: Filip Višnjić, 250 godina od rođenja”


U ponedeljak, 16. oktobar od 20 časova u Srpskom književnom društvu (Francuska 7) biće održana tribina Filip Višnjić, 250 godina od rođenja.

Na tribini će učestvovati Ljiljana Pešikan Ljuštanović i Boško Suvajdžić, a vodiće je Dejan Simonović.

Koristeći se našom epskom tradicijom, i unoseći u nju nove sadržaje, osećanja i shvatanja, pa katkad i nove tačke gledišta, Višnjić izrasta u pesnika velike snage i raznovrsnih sposobnosti. U njegovim pesmama ima i potresne tragike, i surovog vojničkog humora. On sjajno slika masovne scene i velike slike (nebo nad Srbijom, širenje ustanka, vojne logore, kretanje vojske, bitke, opsade gradova, dželepe opljačkane stoke), ali isto tako sjajno ume da iskleše jezgrovit i efektan aforizam („Ne daj grada bez velika jada“, „Svaka majka rada viđet sina“), ili da u ciglo jedan stih stavi veliku i živopisnu sliku („crven plamen svezan je za nebo“). On se s lakoćom i veštinom najvećeg majstora služi čitavim obiljem ritmičkih sredstava — anaforama, epiforama i palilogijama, unutrašnjim i spoljašnjim rimama, bogatim i dramatičnim refrenima, asonancama i aliteracijama, inverzijama, retorskim pitanjima, uzvicima. „Početak bune protiv dahija“, „Boj na Mišaru“ i „Boj na Loznici“ spadaju među najbolje primere naše pesničke retorike. Bilo bi logično očekivati da će ta pesnička snaga inspirisati dalji razvoj naše usmene epike. Do toga, međutim, neće doći. Vreme usmene poezije je prošlo, i Višnjić se neće nastaviti u novim pevačima, nego u novim piscima. Biće to oni pisci koji će proizići iz naše deseteračke tradicije.

(Odlomak iz ogleda: Ljubomir Simović „Pesme Filipa Višnjića“, 1980)


PROČITAJTE I OVO:  Održana promocija knjige "Zašto psujem" Vedrane Rudan