Izdavačka kuća Laguna i knjižarski lanac Delfi nastavljaju da dodeljuju knjižarama imena velikih srpskih pisaca i kulturnih pregalaca koji su ostavili značajan trag u našoj književnosti i kulturi. Još jedna u nizu je i Delfi knjižara koja se nalazi u ulici Terazije 38 i koja će poneti ime „Slobodan Selenić“.
Na svečanosti imenovanja u petak, 29. septembra u 12 sati govoriće: Dušan Kovačević, pisac i akademik, Jovan Jovanović, stručni saradnik u Sekretarijatu za kulturu Grada Beograda, direktor Lagune Dejan Papić i glumac Petar Mihailović.
Slobodan Selenić je rođen 1933. godine u Pakracu. Pisao je pozorišnu kritiku i bio redovni profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Napisao je sledeće romane: „Memoari Pere Bogalja“ (1968, Oktobarska nagrada grada Beograda za književnost), „Prijatelji“ (1980, Ninova nagrada, Nagrada Biblioteke SR Srbije za najčitaniju knjigu 1981), „Pismo/glava“ (1982), „Očevi i oci“ (1985), „Timor mortis“ (1989, nagrada jugoslovenske kritike „Meša Selimović“), „Ubistvo s predumišljajem“ (1993, Nagrada Biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu 1994. i 1995). Posthumno su mu objavljeni roman „Malajsko ludilo“ (2003) i pozorišne kritike „Dramsko doba“ (2005, priredio Feliks Pašić), objavljivane od 1956. do 1978. godine. Napisao je tri drame: „Kosančićev venac 7“ (prvo izvođenje marta 1982. u Ateljeu 212), „Ruženje naroda u dva dela“ (prvo izvođenje decembra 1987. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Sterijina nagrada za najbolji tekst 1988), „Knez Pavle“ (prvo izvođenje maja 1991. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu). Iz oblasti dramske teorije i kritike objavio je sledeće knjige: „Angažmanu dramskoj formi“ (1965. i 2003), „Dramski pravci XX veka“ (1971. i 2002), i antologije „Avangardna drama“ (1964), „Antologija savremene srpske drame“ (1977). Knjiga razgovora i političkih eseja „Iskorak u stvarnost“ objavljena je 1995. i 2003. godine. Umro je 1995. godine u Beogradu.
