Nakon Beograda, Zagreba i Sarajeva, „Štefica Cvek“ stigla je i u Podgoricu! Trećeg oktobra, u okviru crnogorske Neđelje ponosa, otkriveno je koja su dela iz prošlogodišnje književne produkcije ušla u ovogodišnji, finalni Štefičin izbor, četvrti po redu.
„Tražile smo knjige koje će uzdrmati krojeve i siluete regionalne književnosti, koje će raspariti konzervativne šavove književnosti. Želimo da ostavimo rupe nezakrpljenim kako bi kroz njih mogao da prođe zrak, svetlost, feministička, pobunjena književnost”, navode Marija Boškovska, Ivana Dražić i Matej Vrebac, koji su činili žiri u ovom finalnom krugu.
U širi izbor ušla su 22 izdanja, a Boškovska, Dražić i Vrebac imali su finalni zadatak ne da izaberu „najbolje“ knjige u klasičnom smislu, već one koje uspevaju da njih, kao i čitalačku publiku, iznenade, potresu, pomere granice, one koje „dokazuju da književnost nije puka reprezentacija stvarnosti, već prostor njene transformacije“.
Tako se među izabranim izdanjima našao roman Duž oštrog noža leti ptica Tanje Stupar Trifunović (Laguna, 2024) koji na vrlo zreo način, uspeva da govori o ratu i gubitku, ali umesto da upadne u zamku ratnih romana, veličajući stav jednih protiv drugih i stvarajući heteronormativne narative s crno-belim likovima, pokazuje stranu rata koju obično ne vidimo, onu koju pričaju žrtve. „Još je upečatljivije to što se upravo te najdirektnije žrtve – deca, žene i stariji, nikada ne slave ni u jednom epu i niko ne razmišlja o njihovoj hrabrosti, koja je u ovoj knjizi vrlo prisutna među atipičnim ratnim herojima“, zaključuje žiri.
Ovogodišnji izbor čini i Mak Maslać sa zbirkom poezije Kako se razbijaju tanjurići (Durieux, 2024). Ova zbirka izdvojila se duhovitošću, formalnom raznolikošću i jasno artikulisanom kvir perspektivom. Prema rečima žirija, ona pomera granice regionalne kvir književnosti: čitljiva je, britka i emotivno precizna, a pritom ostaje estetski promišljena i izvedbeno sigurna.
Žiri je izdvojio i roman prvenac Prazne kuće Danke Ivanović (Partizanska knjiga, 2024) koji poetsku zgusnutost i proznu fragmentarnost pretvara u čitko, duhovito i emotivno snažno štivo. Naslovni pojam „praznih kuća“ (kuća bez muškaraca u crnogorskoj tradiciji) otvara centralnu temu: odrastanje među snažnim ženama, sa sećanjima koja su više ambivalentni upitnik nego zaključak. Uprkos fragmentarnosti, primećuje žiri, roman je zabavan, živ i topao, a humor je nenametljiv, ironičan, a donekle i ciničan.
U izboru se našla i knjiga za decu Prikazni od Sunlivoto More Biljane S. Crvenkovske (ID-Koncept / Čudna šuma, 2024) koja se preporučuje i velikoj i maloj publici. „U magičnom univerzumu koji Crvenkovska gradi, kroz avanturu po avanturu, protagonist Alen jasno komunicira teme vršnjačkog nasilja, predrasuda o rodnim ulogama, ekološke svijesti i prihvatanja različitosti“, navodi žiri. „Na jezičkom nivou, knjiga ne razočarava: izraz je čist i jasan, dok jezik odiše razigranošću. Ova razigranost postignuta je smjelim uvođenjem novoizmišljenih riječi i oživljavanjem/aktuelizovanjem nekih pomalo zaboravljenih izraza.“
Autofikcijski roman prvenac Lucije Tunković Pupčana vrpca (Fraktura, 2024) žiri je ocenio kao pravi tour de force od prve do poslednje stranice. Opisujući odrastanje i stasavanje u malom gradu u najljućim posleratnim i post-tranzicionim vremenima, autorka ispisuje i društvenu hroniku i intiman dnevnik u kojemu guli slojeve traume: generacijske, klasne, traume porodičnog nasilja. „Pupčana vrpca osvojila nas je smelošću da o traumama i tabuima progovori ogoljeno, a bez patetike, feministički i književno uvjerljivo“, dodaje žiri.
Izbor zatvara roman Stolica bez naslona Danijele Repman (Treći trg, 2024), koji donosi nežnu, duhovitu, na momente sebičnu i bolno iskrenu naratorku. Prateći tok njenih misli u jednoj ispovednoj i fragmentarnoj naraciji, roman otvara mnoge teme kao što su smrt, depresija, život s invaliditetom i pokušaj bega iz disfunkcionalnog okruženja koje opterećuje. „U knjizi, beg postaje mehanizam za izbegavanje unapred određene sudbine koju je naratorka nasledila kroz životne tragedije“, zaključuje žiri.
Izbor „Štefica Cvek“ za 2025. godinu zatvara roman Toni Rumena Bužarovska (TRI, 2024) u kojem se autorka hrabro udaljava od ženske perspektive koja je obeležila njen dosadašnji rad i stvara naraciju iz ugla jednog emocionalno disfunkcionalnog/narcisoidnog muškarca. Duhovito i iskreno, Bužarovska, služeći se ispovednom naracijom, uvlači nas u Tonijev svet — svet koji je proizvod emocionalne nezrelosti, patrijarhata i njegove klasne privilegije, koja direktno potiče od oca. „Upravo to čini roman lakim za čitanje, ali teškim za procesuiranje“, objašnjava žiri.
Sva navedena dela predstavljena su 3. oktobra u okviru crnogorske Neđelje ponosa u Sopstvenoj sobi Centra za ženske studije u Podgorici, a detaljna obrazloženja žirija mogu se pročitati na sajtu bookvica.net.
Književni izbor „Štefica Cvek” organizovao je širi regionalni kolektiv Pobunjenih čitateljki, koji čine Pobunjene čitateljke (Srbija), Kulturtreger/Booksa (Hrvatska), Naratorium (Bosna i Hercegovina) i Koalicija MARGINI (Severna Makedonija), a uz podršku Rekonstrukcija ženskog fonda (Srbija).