Godine 1905, Gradska biblioteka u Bruklinu je sklonila Haklberi Fina i Toma Sojera sa polica jer, kako je jedan bibliotekar napisao Tvenu, “Hak je lažljivi dečak koji je rekao “znoj” kada je trebalo da kaže “perspiracija”.
Tven je ovako odgovorio:
Dragi gospodine,
Veoma me muči to što ste rekli. Napisao sam Toma Sojera i Haklberi Fina isključivo za odrasle i uvek me zabrine kada saznam da je devojčicama i dečacima bio dozvoljen pristup tim knjigama. Um koji se zaprlja u mladosti, nikada više ne može biti opran; znam to po sopstvenom iskustvu i do dana današnjeg gajim neublaživu gorčinu prema nevernim čuvarima mog mladog života, jer su mi ne samo dozvoljavali nego me i primoravali da pročitam Bibliju pre nego što sam napunio 15 godina. Niko to ne može da uradi i da ikad više udahne čisti, prijatni vazduh s ove strane groba. Pitajte tu mladu damu – i onaće vam reći to.
Najiskrenije bih želeo da mogu da kažem jednu neku nežnu reč u odbranu Hakovog karaktera, pošto to želite, ali po mom mišljenju on nije ništa bolji od Solomona, Davida, Satane i ostatka svetog bratstva.
Ako postoji Biblija na dečjem odeljenju, hoćete li molim vas pomoći toj mladoj ženi da skloni Haka i Toma od te sumnjive družine?
Iskreno vaš,
S. L. Klemens