Izdavačka kuća „Odiseja“ osnovana je 2003. godine sa ciljem da se predstavi kvalitetna prevedena književnost i podigne ekološka svest. Prošlo je gotovo dvadeset godina koje je ova izdavačka kuća iskoristila da objavi mnoge naslove za decu, mlade i odrasle za koje je dobila brojne nagrade i priznanja. Predstojeći Međunarodni beogradski sajam knjiga bio je povod da popričamo sa Sandrom Bakić Topalović, prevoditejkom i urednicom u ovoj izdavačkoj kući.
- Često dolazi do zabuna, te bih voleo da, odmah na početku razjasnimo jednu stvar. Da li izdavačka kuća Odiseja objavljuje knjige za decu ili za odrasle ili ste negde na sredini te linije koja razdvaja, ili možda spaja, različite generacije?
Svesni smo da većina čitalaca Odiseju zna pre svega kao izdavača knjiga za decu, koje i čine najveći deo naše produkcije, ali istina je da objavljujemo i knjige za odrasle. To su uglavnom prevodi sa takozvanih „malih jezika“, većinom skandinavska književnost koja se ne može tako lako svrstati u kalupe žanrova. Pre bih rekla da smo na sredini linije koja spaja različite generacije jer ne samo da nudimo izdanja za celu porodicu već imamo priliku da svedočimo situacijama u kojima verni čitaoci postepeno prelaze sa književnosti za decu na onu za odrasle.
- Kako je sve započelo te 2003. godine?
Započelo je iskrenom željom da se deci (a ubrzo potom i odraslima) predstavi kvalitetna prevedena književnost i podigne ekološka svest – u čemu je Odiseja, bez lažne skromnosti, bila korak ispred vremena. Mnogo toga se od tada promenilo, ali motiv koji je pokrenuo našu izdavačku odiseju ostao je isti.
- Posle skoro dve decenije postojanja Odiseje da li možete da nam ponudite odgovor da li je izdavanje knjiga u Srbiji SF, horor, krimić, ljubić, drama ili komedija?
Postoji li opcija „sve od navedenog“? Mi svoj posao doživljavamo kao romansu jer smo zaljubljenici u pisanu reč, a potraga za dobrim naslovima u eri masovne produkcije ponekad liči na pravu detektivsku priču. Sa druge strane, stanje u celom kulturnom sektoru naše zemlje varira od teške drame do horora pa se čini da je bavljenje izdavaštvom u Srbiji zaista u domenu fantastike. Ipak, posle svih začkoljica i poteškoća svako novo izdanje nam izmami osmeh na lice, što je neka vrsta hepi enda, a on je ključni sastojak svake komedije.
- Znamo kakva je situacija među autorima, a kako je među izdavačima? Da li može da se (pre)živi od izdavanja knjiga?
Može.
- Koji su najveći i najteži izazovi sa kojima se trenutno suočavate u svom poslu?
Pored uobičajenih izazova koje diktira tržište kao što su borba za vidljivost, isticanje u eri masovne produkcije, ali i oporavak od situacije do koje je dovela pandemija, izdavači se trenutno suočavaju sa verovatno najvećim izazovom, a to je poskupljenje papira i usluge štampe što neminovno dovodi do porasta cene knjiga. Dajemo sve od sebe da čitaoci to što manje osete jer smo svesni gde živimo, i zbog toga se nalazimo u veoma nezgodnoj situaciji. Prosto je nerealno očekivati da knjiga bude jeftinija od pakovanja toalet papira.
Pročitajte i ovo: Žudnja za životom u hotelu Tišina
- Koja je Vaša izdavačka politika? Na osnovu kojih kriterijuma odlučujete koje knjige želite da objavite, a koje ne?
Odiseja postoji već gotovo dvadeset godina i za to vreme smo izgradili određeni imidž koji uliva poverenje kod čitalaca pa se, naravno, na sve načine trudimo da tako i ostane. Književnost koju objavljujemo nije nužno komercijalna što sa sobom nosi određene rizike. Da bi dečja knjiga uopšte došla u obzir za objavljivanje, mora komunicirati sa decom na način koji im je razumljiv, i ujedno biti i zabavna i poučna. Isto važi i za tinejdžere: trudimo se da im približimo važne, aktuelne probleme kroz naraciju koja im je bliska i jasna. Izdavači fokusirani na knjige za decu imaju dodatnih poteškoća – naša publika se stalno razvija, a razlike između svake nove generacije su ogromne. Zbog toga ne smemo nikad u potpunosti da odrastemo, jedino tako možemo da nađemo zajednički jezik sa najmlađom publikom. Sa knjigama za odrasle je u tom smislu malo lakše – glavni kriterijum je da se dopadne svima u Odiseji.
- Koji je Vaš savet mladim autorima koji žele da izdaju svoju prvu knjigu? Da li mogu da se obrate i Vama?
Naš prvi savet je da se raspitaju o izdavaču kom se obraćaju i tako lakše pronađu pravog izdavača sa svoje delo. Često nam se dešava da dobijemo rukopis koji se ni na koji način ne uklapa u naš izdavački opus. Drugi savet je da se dobro predstave: svi izdavači dobijaju veliki broj rukopisa, potrebno je istaći se na neki način. Prvi utisak je veoma važan, jednostavno je neprihvatljivo da samo pošalju poruku na Instagram ili Fejsbuk poput „Napisao/la sam knjigu, koji su uslovi?“ (ovo se dešava češće nego što možete da zamislite). Mogu se obratiti i nama, ali da bismo uzeli knjigu u obzir neophodno je da prođe sve navedene kriterijume.
- Šta novo pripremate da objavite i kada možemo očekivati nešto zanimljivo iz Vaše izdavačke kuhinje?
Za sajam smo spremili pet novih naslova, od čega su čak četiri dela autora koji nikad ranije nisu prevođeni na srpski jezik. Romani Hotel Tišina islandske književnice Ejdur Ave Olafsdotir i Renoviranje života finskog humoriste već se mogu naći u knjižarama širom Srbije. Hotel Tišina je dirljiva priča o sredovečnom čoveku koji odlučuje da se ubije, ali budući da ne želi da njegovo telo pronađe ćerka, odlazi u neimenovanu zemlju razrušenu ratom kako bi stavio tačku na svoj život daleko od očiju voljenih osoba. To je zanimljiv kontrast između pojedinca iz jedne od najboljih zemalja za život na svetu i ljudi koji naizgled više nemaju razloga da žive i divna priča o tome kako je ponekad za bolji život dovoljna samo promena perspektive.
Renoviranje života je duhovita priča o ljudima koji se ne uklapaju u očekivanja svoje okoline. Glavni junak romana, Sami, očajnički želi da postane otac i mašta o porodičnom životu, ali ni na pragu četrdesete nikako ne uspeva da pronađe odgovarajuću „kandidatkinju“ za majku svog budućeg deteta. Ni ljudima u njegovoj okolini ne ide ništa bolje. Njegov prijatelj Markus ostao je sam sa tri ćerke kada je njegova supruga, pritisnuta depresijom, prosto nestala iz njihovog života. Njegov drugi prijatelj, Pesonen, primoran je da se stara o bolesnim roditeljima i nema ni trenutak slobodnog vremena za sebe. Samijeva sestra Hena, očajnički pokušava da zatrudni, ali njen suprug nije zainteresovan da se uključi, a njihova majka je nedavno ostala udovica, ali nije skrhana bolom, naprotiv. Svi oni u pokušaju da pronađu rešenja za svoje probleme završavaju na istom blogu poznate influenserke instagramičnog života.
Sveže iz štamparije na sajam stiže roman Svi u ovoj prostoriji će jednog dana umreti, prvenac kanadske autorke Emili Ostin. Glavna junakinja romana Gilda ne može da prestane da razmišlja o smrti. U očajničkoj potrebi da obuzda svoj anksiozni um i sredi odnose sa porodicom, odlučuje da pruži šansu besplatnoj terapiji u lokalnoj katoličkoj crkvi o kojoj saznaje sa flajera koji dobija na ulici. Pri dolasku je pozdravlja otac Džef koji pretpostavlja da je došla na intervju za posao. Gildi je neprijatno da prizna zbog čega je zaista tu i dobija posao nedavno preminule sekretarice Grejs.
Fanove Tuve Janson obradovaće vest da smo za ovaj sajam spremili novi roman ove autorke, Iskrena varalica koji danas važi za jedan od njenih najuspelijih romana. To je priča o odnosu dve neobične žene, Katri Kling i Ane Emelin u kom će se čitaoci do poslednje stranice pitati ko je zapravo varalica iz naslova romana.
Za najmlađe čitaoce spremili smo zbirku priča Sedam veličanstvenih u kojima se poljska autorka Roksana Jendžejevska-Vrubel poigrava sa matricama poznatih bajki i smešta njihove junake u suvremeni kontekst. Tako Snežana beži od kuće zbog nerealnih standarda lepote svog kraljevstva; zlobni vuk osnovac maltretira svoje vršnjake jariće; Zlatokosa je poznata širom sveta, ali strašno usamljena; tri praseta ubeđuju vuka da kupi gomilu nepotrebnih stvari; majka se zbog silnih poslova ponekad oseća kao Pepeljuga…
U narednoj godini takođe spremamo zanimljiva izdanja: treću knjigu Klimatskog kvarteta Maje Lunde, nastavak Gikarele Ešli Poston i još mnogo toga.
- Koje su Vaše preporuke kada je u pitanju predstojeći sajam knjiga? Koji je Vaš izbor kada je u pitanju štand Odiseje?
Uvek je nezahvalno preporučivati knjige ako ne znate kome ih preporučujete, ali moja iskrena preporuka čitaocima je da obrate pažnju na takozvane „male izdavače“ koji zaista pažljivo biraju izdanja i svakako zaslužuju veću pažnju čitalaca. Garantujem da će na taj način pronaći prave bisere književnosti. A sad ću lukavo preći na drugo pitanje i od sveg srca preporučiti roman Svi u ovoj prostoriji će jednog dana umreti Emili Ostin koji sam upravo ja prevela. Kada su Odisejine knjige za decu u pitanju, neki od mojih favorita su knjige o Pipi Dugoj Čarapi (Pipi je moja omiljena junakinja iz detinjstva), trilogija o Ajvi Poket, Pufnica i Brunhilda Barbare Kantini i roman Momo Mihaela Endea.
Razgovarao: Milan Aranđelović
