Danas počinje ovogodišnji Međunarodni beogradski sajam knjiga na kome nas domaće izdavačke kuće tradicionalno obraduju novim i, specijalno za tu priliku, odabranim naslovima. U susret ovoj manifestaciji porazgovarali smo sa Petrom Nikolićem, vlasnikom izdavačke kuće Otvorena knjiga.
Pročitajte šta Petar Nikolić kaže o svojim izdavačkim iskustvima i motivima, šta misli o izdavaštvu u Srbiji, šta zamera svojim kolegama, a šta ceni na domaćoj književnoj sceni, šta savetuje mladim autorima, ali i šta nam je izdavačka kuća Otvorena knjiga pripremila za ovaj Sajam knjiga.
- Zašto ste odlučili da se bavite izdavanjem knjiga? Kako je sve započelo?
Moj otac se još u prošlom veku bavio knjižarskim poslom. Onog kobnog dana kada su ovosvetovne vlasti odlučile da je prodaja knjiga na ulici manje važna, a više opasna, i tako prekinuli izdavanje legalnih dozvola za prodaju, mi smo porodično odlučili da na drugi način ostanemo u poslu sa knjigama i otvorimo izdavačku kuću. Na taj način smo dobili mogućnost da široj publici preporučimo da čitaju ono što se nama sviđa i što smatramo dobrom i korisnom književnošću.
- Da li je biti izdavač knjiga u Srbiji SF, horor, krimić, ljubić, drama ili komedija?
U Srbiji je teško biti izdavač, jer je tržište skučeno, ali dokle god uspevamo da se dodvorimo čitaocu dobrom knjigom nije toliko bitan žanr, a mi ćemo se boriti za parče intelektualne čitalačke publike do zadnjeg daha.
- Znamo kakva je situacija među autorima, a kako je među izdavačima? Da li može da se (pre)živi od izdavanja knjiga?
Sa mnogim izdavačima smo u sjajnim odnosima, jer ovaj posao radimo ipak preko petnaest godina. Ove godine (izdavačka godina je između dva BG SAJMA) ćemo nastupiti sa brojnim promocijama koje će i pomoći mladim autorima da kažu šta imaju, ali uz ogromnu cenzuru!!! Na taj način ćemo pokušati da zauzmemo značajnije mesto među srpskim izdavačima srpskih izdanja.
- Koji su najveći i najteži izazovi sa kojima se trenutno suočavate u svom poslu?
Najveći je izazov kako produžiti dan na 28 časova.
- Koja je Vaša izdavačka politika? Na osnovu kojih kriterijuma odlučujete koje knjige želite da objavite, a koje ne?
Možda je bolje ne pričati o kriterijumima da nas ozbiljni književni kritičari ne bi rasčerečili.
- Koji je Vaš savet mladim autorima koji žele da izdaju svoju prvu knjigu? Da li mogu da se obrate i Vama?
Savet je da rade na sebi i da ne počinju da pišu ako nisu pročitali makar po jedno bitnije delo od najznačajnijih klasika (Dostojevski, Tolstoj, Dikens, Igo, Turgenjev, Gogolj, Šekspir, Servantes…).
- Šta Vam smeta u domaćem izdavaštvu?
Ništa. Svako radi kako najbolje može i zna.
- Koje su svetle tačke domaćeg izdavaštva?
Za to bi bila potrebna ozbiljna analiza.
- Koje konkurente cenite i poštujete?
Svaka zdrava konkurencija je dobra. Izuzetno cenim rad izdavačkih kuća: LOM i Geopoetika.
- Šta biste nam za čitanje preporučili od izdanja Vaše izdavačke kuće?
Već sam pomenuo klasike, ali i domaći autori imaju svašta da kažu. Malo je nezahvalno da nekoga posebno izdvajam, ali bih skrenuo pažnju na nepravedno zapostavljenu knjigu Buke – Katarine Vukmanović, koja je meni jako draga kao primer lepe književnosti.
Kad sam već krenuo u zavisnosti od raspoloženja:
a) za doručak: Gruja – Crveni kofer i još jedan isti takav, ili Nenad Glumbić – Misterija kutije koja hoda; da Vam veselo počne dan.
b) za prvu užinu: Miki Aranđelović – Balada meda i krvi, ili Beroslav Stojanović – Svanuće dan; da dobro otvorite oči i pogledate oko vas.
- c) za ručak: Stevan Ješević – Stefanov krst
- d) za drugu užinu: Nikola Jovanović – Dorijanovo zaveštanje, da se ubacite u brzinu.
e1) za uspavljlivanje dece mlađe: Vladimir Kalamanda – Plave cipelice čarobne.
e2) za uspavljivanje dece starije: Danijel Jovanović – Severna kapija, ili Milena Stojanović – Petruški zmaj i Zov krvi.
- f) za večeru: Zoran Petrović – Praznik zveri i to dva dela!
- g) pred spavanje: Nataša Atanasković – Libreto gospođe Korvusamenti, ili Boban Trifunović – Srce lutke, da sanjate nešto strašno.
- Šta novo pripremate da izdate i kada možemo očekivati nešto zanimljivo iz Vaše izdavačke kuhinje?
Ove godine se svega nakrčkalo. Akcenat je na Dikensu i prvom prevodu njegovog čuvenog romana Tajna Edvina Druda, i naravno Dejvid Koperfild. Što se tiče domaćeg bućkuriša: Siniša Sušić – Zlatni zmaj, Dijana Đorđević – Ženska straža, Mladen Đorđević – Svetioničar 2… I posebna egzotika, po prvi put turski autori: Tuna Kiremitči (izgleda da je baš velika muzička zvezda u Turskoj) – Gospođa Rosela i njena ljubav, Sevim Ak (neverovatno plodan autor za decu, prevođena dosta van Turske) – Mačje oči.
Razgovarao: Milan Aranđelović
