Muzej knjige i putovanja otvoren je za javnost prošle godine uz podršku SANU, Narodne biblioteke i Udruženja književnika Srbije. Muzej poseduje čak milion knjiga i ovog leta beleži sve veću posećenost.
Knjiga “Na Drini ćuprija” na kineskom, najstariji molitvenik iz Mjanmara, putopisi iz Etopije, to je samo deo postavke Muzeja knjige i putovanja. Viktor je deveta generacija porodice Lazić koja sakuplja knjige, a odlučio je da porodičnu biblioteku znatno proširi i pretvori je u muzej.
“Zaista ne postoji zemlja na svetu iz koje do nas knjige nisu stigle. To se nastavlja, imamo saradnju sa zemljama i Pacifika i Kariba i Amerike i Azije. Evo sada sam ja bio i u Africi, upravo potpisujemo protokol o saradnji sa Narodnom bibliotekom Etiopije”; kaže direktor muzeja Viktor Lazić.
Više od sto hiljada retkih knjiga doneto je iz inostranstva, pa je ovo i Muzej putovanja. Posetioci mogu čitati knjigu napisanu na palminom lišću ili na štapićima od bambusa. No, to nije sve.
“Iz Etiopije videćete knjige na pergamentu stare po 200 godina, koje su sve rukom rađene i koje su za nas vrlo zanimljive, i ajde da kažemo iz Azije koje su na različitim materijalima, na primer knjige od najkvalitetnije svile umesto papirusa ili knjige od pirinča, slonovog izmeta, od metala, kamenja, od svega što čovek može da sretne u prirodi, čovek je to iskoristio da napravi knjigu”, kaže Vikotr Lazić.
Najbrojnije su, ipak, knjige domaćih autora, od kojih su mnoge sa posvetom ili autogramom. Muzej poseduje i originalne rukopise najznačajnijih pisaca.
“Neprestano se širi, spisak legata je veliki. Važni legati su Miodraga Pavlovića, Pere Zupca, Milovana Danojlića, s tim što su kod nas legati Srbe Ignjatovića, porodice Leko, porodice Bešević”, ističe Lazić.
Muzej knjiga, smešten na Banjici, ne čuva samo knjige. Ovde je i testament glumca Pavla Vujisića. Pisaća mašina Gvida Tartalje, ormar kraljice Natalije. Muzej je za posetioce otvoren četvrtkom i petkom, a umesto kupovanja karte građani mogu novac pokloniti za izgradnju čitaonice pri muzeju.
Izvor: RTS