Izdavačka kuća Službeni glasnik nedavno je objavila niz zanimljivoh naslova. Ovo je samo deo tih knjiga koje želimo posebno da istaknemo.
Jedna moguća istorija umetnosti 20. veka, Ješa Denegri
Кnjiga obuhvata tekstove pisane između 1969. i 2004. godine, podstaknute radoznalošću, divljenjem, težnjom za učenjem, potrebom za iskazivanjem nekih sopstvenih uvida, saznanja, stavova, izbora i zaključaka izvedenih pod utiskom čudesnih i veličanstvenih pojava moderne/avangardne, postmoderne/savremene umetnosti.
Autor je ubeđen u to da svaka predstava o umetnosti XX veka, pa tako i ova, jeste, pre svega, pohvala najvećim ljudskim kreativnim poduhvatima, tim pre jer je umetnost ovog vremenskog razdoblja nastajala u izuzetno teškim društvenim i političkim prilikama.
Izgubljena duša, Olga Tokarčuk
Izgubljena duša je parabola o ubrzanom vremenu, ritmu s kojim ne umemo više da izađemo na kraj, nostalgija za univerzalnim vremenom u kom bismo svi uspeli da se pronađemo. Prikazuje savremenog čoveka koji je izgubio osećaj smisla života, kojem u trku svakodnevice preostaje malo vremena za refleksiju, za postavljanje sebi fundamentalnih pitanja o ispunjenosti u životu.
Metafora izgubljene duše je odavno prisutna u kulturi. Olga Tokarčuk, Jungova sledbenica, nadovezuje se na opis sindroma gubitka duše kod njegovih pacijenata, i na svoj način priču poetizuje. Ilustrovana u vintidž stilu, radnja treba da nas asocira na detinjstvo, na bezbednu, mitologizovanu prošlost, a u formi je bajke zato da bi doprla i do dece i do odraslih.
Pitanja jednog smrtnika, Tomas Nejgel
Analizirajući neka od suštinskih pitanja čovekovog postojanja Najgel ukazuje na ljudsku nesavršenost, mane i nedostignuća. Savremeni američki filozof istražuje teorijske probleme smrti, spoznaje, morala, etike, političke filozofije…vršenje moći, u ma kojoj ulozi, jeste jedna od najličnijih formi individualnog samoizražavanja, i bogat izvor čisto ličnog zadovoljstva. O zadovoljstvu koje daje moć se ne govori dovoljno otvoreno, ali to je jedno od najprimitivnijih ljudskih osećanja – koje verovatno ima infantilne korene. Uprkos njihovom ozbiljnom držanju, nepristrasnom govoru i uzdržanoj fizičkoj ekspresiji, oni sa javnom funkcijom su u velikoj meri lično investirani i verovatno beskrajno uživaju u svojoj ulozi.
Ali bez obzira da li se u vršenju vlasti uživa svesno ili nesvesno, ono predstavlja osnovnu formu individualnog izražavanja, koje institucije i funkcije vlasti ne umanjuju već uvećavaju.“
Moji prijatelji, Emanuel Bov
Bov piše polazeći od pretpostavke da nas drugi bolje vide nego mi sami sebe, da nam pred njima uvek nešto izmiče, da se samodoživljajem pred svetom ne možemo obuhvatiti niti iskupiti. Moji prijatelji mogu se čitati i kao izuzetna zbirka gotovih ideja, dragocen katalog onoga što čoveku pri pogledu na drugog čoveka prvo pada na pamet.
(Bojan Savić Ostojić)
Emanuel Bov zaslužuje da bude svetac zaštitnik čistih pisaca, i to više od Кafke, u rangu Čehova i Ficdžeralda.
(Peter Handke)
Goli životi književnog jugoslovenstva, Dragan Đorđević
Dela Miroslava Mandića, Slobodana Tišme, Branka Vučićevića i Vojislava Despotova, eksplicitnih i latentnih junaka Đorđevićevog teksta, predstavljena su u svetlu prakse dugog i uzbudljivog testiranja umetničkih postulata. Ishodi ovih čitanja su i opsenjujući, i opominjući, a preko potrebni. Hrabro i tačno, Dragan Đorđević ukazuje na to da je Isus najdublji dokaz avangardnog legitimiteta konceptualizma i konceptualnog legitimiteta avangarde, jer je došao do nas upravo onako kako avangarda i dolazi do svoje budućnosti – „kao neproverena ili bar teško proverljiva glasina, kao mit i kao legenda; kao junak čiji je riskantni projekat ostao nevidljiv za istoriju, ali i koji se u odnosu na druge mitske junake pokazao kao prodorniji u političko-religioznoj sferi.“
(Vladislava Gordić Petković)
Knjiga o mržnji, Jovan Ćirić
U ovoj knjizi autor raspravlja o fenomenima govora mržnje i zločina mržnje, pre svega sa pravnog stanovišta. Zbog toga su predmet njegove analize pravni instituti, poput slobode govora i govora mržnje, podstrekavanja, propagande i krivičnog dela genocida. Pri tome, obuhvaćene su savremene doktrinarne i uporednopravne koncepcije, kao i rešenja u domaćem i međunarodnom zakonodavstvu. U skladu sa složenom prirodom pomenutih fenomena, oni su razmatrani i sa sociološkog, psihološkog i politikološkog aspekta, vodeći računa o njihovom različitom tumačenju i interpretaciji. Rasprava je ilustrovana brojnim primerima koji ukazuju na to da zlo i mržnja nemaju nacionalnu pripadnost.
Autor je sudija Ustavnog suda Srbije, naučni savetnik i profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union. Objavio je više od 250 naučnih članka i sedam knjiga. Oblast njegovog profesionalnog interesovanja jeste krivično pravo, kriminologija i kriminalna politika.
