Nakon romana “Dijamantski trg” slavne spisateljice Merse Rudureda, Kontrast izdavaštvo izlazi sa još jednim njenim romanom “Smrt i proleće” u okviru edicije “Ženski glas”.
Život najznačajnije katalonske autorke zauvek je obeležio dolazak Frankovih trupa u Barselonu 1939. godine, koje su prisilile brojne intelektualce da napuste Španiju. Među njima je bila tada mlada kolumnistkinja časopisa Clarisme Merse, koja je najpre emigrirala u Francusku a potom u Ženevu. Tamo je nastavila da piše insistirajući na katalonskom jeziku koji u to vreme bio zabranjeni jezik. “Pisati na katalonskom u stranoj zemlji bilo je kao želeti da cveće procveta na Severnom polu,” izjavila je Merse trudeći se da spasi svoj jezik od izumiranja. U Ženevi je napisala ključni roman o španskom građanskom ratu, “Dijamantski trg”.
“Veličanstvenost ovog romana upravo je izvedena iz toga što se o krizi, ugroženosti i zlu, kako se čini, može pisati i na način na koji je Rudureda činila – ne odustajući od ulaganja u mogućnost dostojanstva života i preobražavajući patnju u odlučnost i čvrstinu”, napisao je o romanu “Dijamantski trg” urednik izdanja Ivan Isailović.
Spisateljica je postala miljenica i kritike i publike. Pred kraj života se vratila u Kataloniju, a njen poslednji roman “Smrt i proleće” je objavljen posthumno, 1986. godine.
Prevoditeljka i kritičarka Nataša Vimer piše da će “Smrt i proleće” iznenaditi one koji su pročitali samo “Dijamantski trg.” Rudureda u toj knjizi piše u sasvim drugačijem registru, bajkovito i sa mnoštvom simbola.” Ovaj esej pod nazivnom “Klasik iz senke” predavačice na Prinstonu i Kolumbiji posvećen je ponovnom otkrivanju Ruduredinog dela, a preveden je i objavljen na Glif.rs (http://www.glif.rs/blog/klasik-iz-senke-kako-je-merse-rudureda-napisala-dijamantski-trg/). Između ostalog ona ističe da je “zanimljivo koliko Ruduredu cene feministkinje (povremeno je tema akademskih radova) iako se njeni romani vrte oko žena koje gube kontrolu i njihovog ponižavanja.”
“Smrt i proleće” je mračna priča o stasavanju tinejdžera u zabačenom selu u katalonskim planinama. Očima četrnaestogodišnjeg dečaka Rudureda nas upoznaje sa grotesknim pojavama bezimenog mestašceta u kojem žene nose poveze na očima da bi izbegle želju, mrtvi se sahranjuju na drveću nakon što im se usta napune cementom da im duša ne bi pobegla, a pokušaji pobune se brzo slamaju. Kroz bizarne i nasilne rituale i običaje represivne sredine, autorka progovara o realnosti života u društvima u kojima je uništen svaki nagoveštaj slobode i potisnuta svaka individualna inicijativa.
Roman je sa katalonskog prevela Silvia Monros Stojaković.
