U izdanju Kreativnog centra, nedugo posle grčkog izdanja, objavljena je knjiga Ovaj svet može da bude bolji. Moji razgovori s ćerkom o ekonomiji Janisa Varufakisa, aktuelnog ministra finansija u Grčkoj.
Ova knjiga nastala je u pokušaju da se pruži odgovor na pitanje o tome otkud ovolika nejednakost u današnjem svetu i da se termini kao što su „tržišno društvo“, „dobit“ i „javni dug“ približe svima, pa čak i onima koje ekonomija ne zanima.
Onaj koji ne ume jednostavnim jezikom da objasni složene probleme i pojmove tako da ih može razumeti svako, bez obzira na starost ili nivo obrazovanja – verovatno ih ni sam ne razume dovoljno dobro. Janis Varufakis poduhvatio se teškog zadatka da ispriča priču o ekonomiji koja neće biti dosadna njegovoj ćerki tinejdžerki i njenim vršnjacima. Sigurni smo, međutim, da će ova knjiga biti jednako zanimljiva i poučna svima onima koje zanimaju odgovori na pitanja o tome otkud sva ta nepravda i nejednakost u današnjem svetu, kako nastaju razorne finansijske krize i u kom pravcu treba razmišljati i delati da bi se situacija promenila nabolje.
U predgovoru nemačkog izdanja ove knjige njen autor Janis Varufakis, grčki ekonomista i ministar finansija u aktuelnoj vladi, i sam kaže da mu je glavni cilj pri pisanju knjige bilo ispitivanje sopstvenog razumevanja tema koje se u njoj obrazlažu. Stoga na osnovu podnaslova Moji razgovori s ćerkom o ekonomiji ne treba zaključiti da je knjiga namenjena isključivo čitaocima tinejdžerskog uzrasta. Naprotiv, ovo je knjiga koja može biti zanimljiva i poučna svakom onom koga zanima otkud sva ta nepravda i nejednakost u današnjem svetu, kako nastaju razorne finansijske krize i u kom bi pravcu trebalo razmišljati i delati kako bi se situacija promenila nabolje.
Knjiga započinje istorijskom analizom nastanka velike ekonomske nejednakosti koja obeležava današnji svet. Autor analizira splet istorijskih i geografskih okolnosti koji je doveo do toga da neki narodi požele da kolonizuju one druge i počnu da koriste njihovu zemlju i resurse za svoje potrebe. Istovremeno se pokazuje kako je razvoj tržišne razmene, od prvih civilizacija do savremenih kapitalističkih ekonomija, doveo i do društvenog raslojavanja i pojave velikih razlika unutar populacija pojedinih zemalja, a ne samo među nacijama. Ovo istorijsko objašnjenje ipak se u najvećoj meri usredsređuje na logiku određenih institucija bez kojih savremeni poredak ne bi bio moguć: institucija kao što su novac, dug, zajam ili kamata. Autor posebno insistira na razlici između životne i tržišne vrednosti dobara, ističući da u današnjem svetu prevlađuju tržišne vrednosti i pokušaj da se svi aspekti naših života svedu na njih.
Kako se, međutim, ovo tržišno društvo odražava na savremenog čoveka, njegove životne uslove i vrednosti? To je tema drugog dela knjige, u kojem autor pruža prilično pesimističnu viziju današnjeg čovečanstva, ali istovremeno insistira na značaju kritičkog razmišljanja, želje za promenom i, najzad, neke vrste kolektivnog optimizma. Možda zvuči neobično ideja da iz klasika naučne fantastike, kao što su roman Frankenštajn ili film Bladerunner, možemo naučiti nešto o ekonomiji i njenom uticaju na čoveka. Varufakis na nizu primera iz književnosti i filma pokazuje kako upečatljiva fantastična dela nikada nisu čisti plodovi imaginacije, već da uvek sadrže reakciju na aktuelno društveno stanje i upozorenje na to kako možemo završiti ako nastavimo da se ponašamo na određeni način. Poslednji odeljak knjige oslanja se na metafore iz filmske trilogije Matriks, gde srećemo distopijsko društvo u kojem su mašine zavladale svetom, dok su ljudi njihovi robovi i pri tome su, što je najgore, potpuno nesvesni stvarnosti u kojoj se nalaze. Autor poredi to stanje sa savremenim društvom, u kojem je prosečan čovek uhvaćen u mašinu kapitalizma i zarobljen u svetu kojim vladaju bankari i moćnici, dok se nejednakost povećava, oskudni resursi nestaju, a životna sredina ubrzano propada. Da li će čovečanstvo na kraju samo sebe istrebiti, poput bezumnog virusa, ili ipak postoji nada da svet može biti bolji? Naslov knjige sugeriše da autor veruje u optimističniji scenario, ali se postavlja pitanje o tome kako se trgnuti iz položaja u koji smo zapali.
U prvom delu Matriksa protagonista Neo suočen je sa odlučujućim izborom – popiti crvenu pilulu i sagledati svet onakav kakav zaista jeste ili popiti plavu pilulu i ostati u blaženom neznanju. Osnovna poruka ove knjige jeste da treba izabrati suočavanje s realnošću, ma koliko bolno i neprijatno ono bilo, umesto lažne sigurnosti koju pruža ideologija. Ipak, kao što je u filmu uzimanje crvene pilule tek prvi korak u oslobađanju pojedinca od represivnog sistema, tako ni ova knjiga ne daje gotova rešenja, već samo skup teorijskih alata i pojmova koji nas mogu voditi u daljem promišljanju. Izbor između toga da li ih ostaviti na stranama ove knjige ili ih nadograditi budućim čitanjem i razmišljanjem – ostaje na čitaocu.