Minimaks pisac: Ko tebe aplauzom, ti njega odlikovanjem


Svaki pomen Minimaksa priziva nam njegov raskošni dar da nas zabavi i nasmeje. U sebi je spajao vrcavu duhovitost, polemički dar, slikovitost kazivanja… Minimaks je postao popularan već kao radio-novinar. Iako je TV bacio druge medije u zasenak, mnogi su hrlili sa TV na Drugi program Radio Beograda radi njegove emisije „Tačno u podne“, poznatije pod nazivom „Tup-tup“. To je bio karusel sa humorom osoljenim vestima. Emisija je trajala dvadeset dve godine! Njen duh sublimiran je kovanicom Mini-maks, što je značilo: minimum govora, maksimum muzike, čime je zaradio nadimak Minimaks. Prešavši na TV, Minimaks je postao megazvezda. Njegovi TV serijali „Od glave do pete“; „Maksovizija“; „Nedelja kod Maksa“, „Grand šou“… imali su milionsko gledalište.

Pisao je „sve i svašta“ – od epigrama i komentara do parodija i humoresaka, a književno su mu najvredniji aforizmi i satirične pesme. Mada je kao pisac startovao relativno rano – prvu zbirku aforizama (Sitna razmišljanja) objavio je 1967, izgledalo je da će ostati samo usmena legenda – drugu knjigu objavio je tek nakon dve decenije. Zbirku aforizama „Iz malog mozga“ (1988) preporučio je čitaocima bard naše satire – Vlada Bulatović Vib: „Do ove knjige verovao sam da će Minimaks ostati samo usmeni pisac.“ Istu knjigu preporučio je i Aleksandar Spasić: „Ilićev humor nije sviftovska ni domanovićevska satira. I kad ugrize, on to čini blago, više da opomene nego da pusti krv.“ Nije se služio đonom.

Analizirajući estradnost Minimaksovih aforizama, Nikola Milošević je ukazao na predrasudu o nižim i višim žanrovima. Nema – naglašava profesor – dobrih i rđavih žanrova, ima samo dobrih i rđavih umetnika. Lakoća stila može čitaoca da zavede da je to igra na prvu loptu, a tu je reč – rekao bi Kundera – o nepodnošljivoj lakoći postojanja. Iza te lake koprene su slojevi drame u kojoj smo i akteri i gledaoci.

PROČITAJTE I OVO:  Kako je Kurt Vonegat dobio inspiraciju za pisanje SF-a

Prividno ležeran aforizam „Samo kad bismo prst obarača stavili na čelo“… simbolično evocira našu epsku tradiciju, koju zazivamo i kad joj vreme nije, kad se umesto puške treba latiti razuma i argumenata. Evo upečatljivog primera mitskog veličanja tradicije: „Pesma nas je održala, ali i psovka ima velike zasluge.“ Naoko je to grubi podsmeh ikoničnoj slavi tradicije, no Minimaksu je poznata i terapeutska uloga psovke u tegobnoj egzistenciji. Psovka je ovde i u funkciji demitologizacije tradicije.

Sklonost da sve krivice pripišemo drugima, Minimaks nam predočava efektnim kontrastom: „Niko nam nije ravan, svi su nam brdoviti.“ Naziremo u ovom ironičnom aforizmu unutarnju protivrečnost u poimanju svoje izuzetnost u svetu, ali i dvostruko senčenje te izuzetnosti – mi živimo na brdovitom Balkanu i tu brdovitost okrivljujemo za život u bedi; u isto vreme, paradoksalno, brdovitost svaljujemo na druge, na ravniji i srećniji svet. U znaku demitologizacije je i aforizam Prvi smo upotrebili viljušku, a poslednji ćemo prestati da upotrebljavamo nož.

Minimaks pod lupu stavlja i naše olako prizivanje vere, iluziju da je nebo na našoj strani bez obzira šta radimo: Bog je na našoj strani: i on voli da gleda cirkus. Zalazio je u ideološki zabran i u opasno vreme – već u prvoj zbirci čitamo: „Probudite me kad stignemo u komunizam.“ Grozio se jagme za bogatstvom: „U kapitalizam nadiru i iz feudalizma i iz socijalizma.“ Aforistički je osvetlio i dijapazon najkraće književne forme: „Aforizam je roman iz koga su izbačene suvišne reči.“

Najbolji aforizmi iz njegovih sedam knjiga uvršteni su u naše i strane antologije.

Minimaks aforističar

Imali smo mi i težih trenutaka, ali nisu trajali ovoliko godina.

Ni smešnije zemlje, ni namrštenijih ljudi!

Pravi ljudi na prava mesta. Ali, gde naći tolike zatvore?!

PROČITAJTE I OVO:  Šest razloga za i protiv poklanjanja knjiga knjiškim moljcima koji su vam bliski

Ako tvoji pobede, onda si heroj. Ako tvoji izgube, onda si – terorista.

Evropo, ne možeš ti toliko da se ujediniš koliko mi možemo da se razjedinimo!

Svet nas mrzi zbog vere: verujemo samo u sebe.

I oni koji ćute mogu da pogreše.

Ko tebe aplauzom, ti njega – odlikovanjem.

Neću otići u raj, imam odlične ponude iz pakla.