Knjiga „Pročitano sa usana“ Ljubice Arsić nastajala je godinama.

„Predstavlja neku vrstu dnevnika dugogodišnje plovidbe po morima knjiga, filmova, slika i muzičkih dela, svega onoga što je od mene stvaralo pisca“, kaže Ljubica.

Pronicljivi i duhoviti tekstovi vode do poznatih prizora, pejzaža, događaja i likova ali tako da se čitaocu, spisateljskom veštinom i erudicijom Ljubice Arsić, ukazuju na nov i neobičan način. Autorka čita, gleda, sluša i zapisuje, a u njenim beleškama čitalac otkriva dubinu i inteligenciju, smele uvide, hrabrost i radoznalost istraživača, te strast da se opiše i razume uzbudljivi svet kako umetnosti tako i naše svakidašnjice.

U njenim tekstovima podjednako su važni radoznalost čitaoca, koji halapljivo poseže za čitanjem i želja pisca da svet prepun pitanja uobliči na svojstven način, ne nalažući sebi da mnogo pametuje ali da nikako ne potceni pamet i obrazovanje.

Da li će ubuduće voditi ljubav samo oni posebno inspirisani i nadareni? Kako se slika poljubac? Zašto se roditelji plaše bajki? U kakvoj su vezi Sfinga, Mona Liza i pevačica Madona? Da li je Kazanova bio ljudožder? Ko ne želi da pokazuje svoja osećanja? Čime je Geteov junak Faust povezan sa video-igricama? Šta je sreća? Kako su neki pisci preživeli „magareće godine“?

„Pitanja, kroz koja odajem počast umetničkoj prošlosti bez koje nema književnosti ali ni razumevanja vremena u kojem živimo, jesu ona koja postavlja svaki osvešćeni čitalac. Književnost mi je poslužila kao posuda u koju sam sakupila prizore velikog slikarstva, filmske umetnosti, razmišljanja o nasilju i zlu ne bih li i čitaoca podstakla na razmišljanje kako je celokupna umetnost neophodna da bismo lepše i uzbudljivije živeli. Da li je prijatan život postao utopija? I ovo je tema o kojoj treba misliti, ali je sigurno da nada postoji sve dok nas svet privlači i tera da ga preispitujemo našom radoznalošću“, kaže Ljubica.

Ove maštovite priče-eseje teško je smestiti u jednu fioku. One su destilat književnosti. Bilo da proučavaju istoriju osmeha, razmišljaju o proricanju i tetoviranju, o razlici između ljubavi opisane u knjigama i one u stvarnom životu ili slikaju verenice poznatih pisaca, zapažanja Ljubice Arsić prati zajednička misao: život je uglavnom veliki nesporazum iz kojeg se rađa umetnost kao najveće čudo.

Comments

comments

Related Posts