U staroj Kini jedan pesnik je bio osuđen na smrt zbog kritikovanja vlasti. Vremenom je ova priča postala legenda i ostala je upamćena kao primer neobične okrutnosti, ali i neuništivog pesničkog duha.
Ime ovog pesnika, koji je živeo u carskoj Kini, nije ostalo upamćeno, ali njegova priča je duboko ukorenjena u kineskoj kulturi. Bio je poznat po svojoj britkoj kritici korupcije i nepravde unutar carskog dvora. Njegove pesme su bile hrabre i drske. Često je njima izazivao nezadovoljstvo među uticajnim ljudima u zemlji. Zbog jedne takve pesme koja je otvoreno kritikovala cara i njegove savetnike pesnik je uhapšen i osuđen na smrt.
Kazna koja je izrečena pesniku bila je surova i nemilosrdna, ali i maštovita. Naime, pesnik je morao da napiše pesmu za svaki korak koji napravi prema mestu pogubljenja. Ako bi stao ili prestao da piše, bio bi odmah pogubljen. Ova kazna je imala za cilj da ga muči do poslednjeg daha, testirajući granice njegovog duha i tela.
Pesnik je, pod stražom, krenuo na svoj poslednji put. Sa svakim korakom, morao je da smišlja stihove, održavajući svoj um oštrim i koncentrisanim, uprkos neizbežnoj sudbini koja ga je čekala na kraju puta.
Svedoci ovog događaja su kasnije pričali da je pesnik uspeo da napiše stotine stihova pre nego što je stigao na mesto pogubljenja. Njegova rešenost i kreativnost u suočavanju sa smrću ostavili su dubok utisak na sve prisutne, dok legenda o njemu živi i dalje.
