Izdavačka kuća Agora nedavno je objavila novu proznu knjigu Veliko spremanje Branka Anđića.
O knjizi: Kroz niz priča čitalac prati raznovrsne registre u kojima su napisane: od snoviđenja, preko muško-ženskog dijaloga, sve do isleđivanja. Ovde ne izostaju ni (auto)poetički elementi, a privlačnost ovih priča jeste u dobroj meri što uspevaju da prevedu univerzalne teme i istine u zanimljive, često napete sadržaje koji nas na kraju vode do niza pitanja – Može li čovek da pripremi kofere za svoj poslednji put i da li je u stanju da prethodno obavi veliko spremanje svog života? Kako to da smo kadri da osmislimo pojam večnosti, all nemoćni da se suočimo sa sopstvenom konačnošću? Da li je život samo vrh ledenog brega egzistencije koju tek smrt upotpunjava?
U dobroj meri pod blagotvornim uticajem savremene hispanoameričke priče, Anđićeve nove priče donose i novi pogled iz sveta zaogrnut u srpski jezik. Način na koji on priča deluje krajnje opušteno, gotovo kao kafansko ćaskanje, no njegova zapažanja su često britka poput skalpela, a obrti i rešenja krajnje originalni. Sve se naoko čita lako, no taj ,,lak” stil je posledica mikroskopski pažljivog, gotovo opsesivnog izbora svake reči. Vrtoglavi kortasarovski raspleti ovih priča pokazuju koliko su nam podjednako blizu i horor i ludilo i apsurd.
Anđić ovom knjigom iskoračuje iz konkretnog vremena i sredine da bi se usredsredio na najveći egzistencijalni paradoks. Uprkos tome, priče su međusobno veoma različite po sadržaju i po tonu i jedino zajedničko im je, osim teme, odsustvo patetičnosti i tragičnosti koje je često prate. To ih čini nesvakidašnjim i vrlo privlačnim za čitaoca koji ne prestaje da se pita ,,šta-je-posle bilo”. Drugim rečima, odličan čas o tome kako se rečima, naizgled ni iz čega, stvara skoro savršena atmosfera.
O autoru: Branko Anđić, pisac, prevodilac, profesor književnosti i novinar.
Rođen u Beogradu, gde je diplomirao na Odseku za opštu književnost i teoriju Filološkog fakulteta. Jedan od pokretača i urednika časopisa za svetsku književnost Pismo i negdašnji član uredništva Književnih novina. Od 1990. godine živi u Buenos Ajresu.
Objavio prozne knjige: Posle svirke (1983), Lavica liže rane (1989), Kao iz kabla (2003), Ovo je istinita priča (2007), Veličina sveta (2008), Play-back (2012), Teški metal (2014) i Veliko spremanje (2017).
Priredio nekoliko antologijskih izbora pripovedaka sa područja Latinske Amerike, a prevodio dela nekih od najznačajnijih latinoameričkih, španskih i severnoameričkih pisaca kao što su Horhe Luis Borhes, Mario Vargas Ljosa, Gabrijel Garsija Markes, Hose Donoso, Karlos Fuentes, Ana Marija Šua, Liliana Her, Pedro Huan Gutjeres, Hose Ortega i Gaset, David Sedaris, Isidoro Blajsten, David Bezmozgis, Giljermo Martines, Giljermo Kabrera Infante.
Godine 2011. dobio je nagradu za književnost Miloš Crnjanski koju dodeljuje Vlada Republike Srbije.
