Čerčila prati reputacija ženomrsca. Oni najbliži njemu tvrde da je bio jako grub prema ženama. U društvu homoseksualaca delovao je opušteno i smatrao je njihove (ilegalne) aktivnosti predmetom pozitivne nastranosti. Oženio se sa Klementinom Hozer, prema kojoj je uvek delovao hladno i postao je veoma blizak sa ministrom informisanja Brendanom Brakenom i privatnim sekretarom Edvardom Maršom. Sve to piše u knjizi Majkla Bloča “Closet Queens: Some 20th Century British Politicians”, a dalji test je navod njegovih zapisa o Čerčilu.
Dok je bio u dvadesetim godinama, Čerčil je stekao reputaciju ženomrsca, jer se prema njima uvek ponašao grubo. Tako je bilo čak i prilikom prvog susreta sa ženom kojom se oženio.
Pošto je bio ambiciozan, žena mu je trebala radi napretka u karijeri, a kako je želeo naslednike, imao je sa njom i decu. Prema onima koji su ga dobro poznavali, njegov pogled na brak nije bio baš najromantičniji.
Između dva rata Klementini je u nekoliko navrata zasmetala njegova hladnoća i pomišljala je da ga ostavi. Rodila mu je šestoro dece, ali je Čerčil veoma retko imao želju za seksom. Ali je, sa druge strane, bio “romantično naklonjen” svom polu.
Dok je išao u školu, veoma je moguće da je imao homoseksualno iskustvo na Herou, koji je bio na glasu po broju homoseksualaca.
A onda je oko njegovog 21. rođendana A. C. Brus sa četvrtog Husara izjavio da je Čerčil “učestvovao u odvratnom nemoralnom činu po kojem je poznat Oskar Vajld” dok su bili katedi u Sandherstu nekoliko gdoina ranije.
Pošto nije mogao da dokaže svoju izjavu, Brus je morao da se izvini Čerčilu i da mu plati 500 dolara.
Tokom odrastanja uvek je bio bliži sa dečacima, a veoma je moguće da pre braka nije imao seksulnog iskustva sa ženama.
Bloč u knjizi poše da je Čerčil bio blizak sa nekima za koje se, isto tako, sumnjalo da su homoseksualci.
U 31. godini zahtevao je da na mesto njegovog privatnog sekretara dođe Edvard Marš, koji je bio dve gdoine stariji od njega i koji je bio uočljivo feminiziran. Preko njega je Čerčil upoznao i druge poznate homoseksualce, kao što su Ajvor Novelo i Noel Kauard. Kada je viđen u njihovom društvo, uvek je delovalo da se dobro provodi.
Čerčil je povezan i sa pesnikom Rupertom Brukom, “najzgodnijim engleskim pesnikom” i serom Arčibaldom Sinklerom, škotskim baronom i oficirem. Kada je 1914. rat izbio, Čerčilu je bilo veoma važno “da Arči bude na sigurnom”. Osim u njega, Čerčil je bio zaljubljen u još jednog privlačnog Škota: Roberta Boba Butbija, koji je bio biseksualac.
Kada je upoznao Brendana Brekena, Čerčil se oduševio na prvu loptu i poželeo je da se viđa češće sa njim. Sa druge strane, Klementini se on nije dopadao i nije razumela zašto se Vinstonu dopada. Čerčil se 1923. preselio u Čartvel, gde ga je Braken često posećivao. Tokom drugog svestkog rata njih dvojica su bili nerazdvojni, a Braken je bio Čerčilov privatni sekretar i ministar informisanja.
Braken se nije ženio, a u njegovom dnevniku postoje naznake da je imao bliske odnose sa muškarcima.
Osim toga, poznata je Čerčilova izjava na jedan homoseksulni skandal. Kada su u novebru 1958. uhvatili ministra spoljnih poslova Ijana Harvija sa stražarom u parku Sent Džejmsa, on je prokomentarisao “U najhladnijoj noći ove godine? Pa to je prosto da budeš ponosan što si Britanac”.
Prilikom jednog razgovora koji je vodio sa ostarelim Čerčilom, Samerset Mom ga je pitao da li je ikad imao homoseksulano iskustvo, a on mu je navodno odgovorio da je “jednom legao u krevet sa Ajvorom Novelom (kompozitorom mjuzikala) i da je to bilo veoma muzikalno”.
Ali čak i da je samo sa njim imao fizički odnos, jasno je da su njegovi najbliži odnosi bili odnosi sa muškarcima, zaključuje Bloč u svojoj knjizi.
Izvor: Blic