U novom romanu Lazara Jovanovića, beogradske ulice kriju krvavu tajnu, a tragovi do ubice vode kroz istoriju, masoneriju i skrivene kutke nacionalne prošlosti.
Gavranov paradoks nominalno je treći, ali zapravo drugi roman u kriminalističkom serijalu mladog srpskog autora Lazara Jovanovića. Ovaj policajac iz Srbije, u eri TikToka i Instagram storija od trideset sekundi, uspeo je da romanom Šifra Rajs kreira kompleksnu priču prepunu detalja, istorijskih podataka i zapanjujuće tačnih fakata, obezbeđujući time pažnju i naklon domaće čitalačke publike.
Debi romana bio je mnogo više od misterije – to je bila enigmatska potraga za blagom, šetnja geografskim i istorijskim pejzažima Beograda, vremeplov u prošlost i istovremeno oštar portret savremenog društva.
Međutim, uspešan debi često postaje izazov za svakog pisca. Kako mnogi uspeh prvog romana pripisuju slučaju, okolnostima ili početničkoj sreći, drugi roman postaje pravi test – potvrda da talenat nije bio omaška. Upravo u tom kontekstu Jovanović piše, a Službeni glasnik objavljuje Gavranov paradoks.
Poznati junaci se vraćaju. Policajka Natalija Mikić još uvek se bori s traumama iz prethodnog slučaja. Nju u gluvo doba noći budi kolega Mladen i odvodi u sedište srpske masonske lože. Tamo zatiču telo jednog od članova – iz njegovih leđa viri sablja kralja Petra Karađorđevića, a na stolu, u novinama krvlju označeno Natalijino ime.
Možda bi neko drugi ovo iskoristio da napiše priču o klasičnoj istrazi. Ali ne i Jovanović. Pandurski posao koji viđamo u mnoštvu sličnih knjiga, serija i filmova koji se bave mestima zločina nije glavni adut mladog autora. Kao i u romanu Šifra Rajs da bi se došlo do ubice, osim uobičajene istrage, potrebno je složiti slagalicu. A tragovi su, kao i u prvom romanu, razbacani ne samo kroz prostor, već i kroz istoriju. Da stvar bude aktuelnija u toku su pripreme za Noć muzeja, a osumnjičeni za ubistvo su među glavnim organizatorima ove manifestacije. Bilo da su u pitanju Beli dvor, Rimski bunar na Kalemegdanu, Narodno pozorište, Istorijski muzej Srbije, spomenik Neznanom junaku na Avali, Smederevska tvrđava ili jedinstveni lift Oče naš u zgradi Ministarstva saobraćaja – autor spretno koristi autentične lokacije za tkanje svoje napete misterije.
Jovanović briljira u vođenju višestrukih narativnih tokova ka jedinstvenom razrešenju, a dijalozi – večiti kamen spoticanja i za iskusnije autore – deluju prirodno i životno.
Gavranov paradoks stvara utisak o kreatoru koji pažljivo osluškuje glas svoje publike – ono što je funkcionisalo u prvom delu neguje, a ono što je zahtevalo doradu – precizno glača. Rezultat je roman koji potvrđuje da Lazar Jovanović nije bio samo „srećna slučajnost“, već autor čije vreme tek dolazi.
Piše: Milan Aranđelović