Izdavačka kuća Arete nedavno je objavila novu knjigu, roman Gogoljev disko Pava Matsina, dobitnika Evropske nagrade za književnost.
U pitanju je uvrnuta fikcija koja podseća na dela Bulgakova i Peljevina.
Gogoljev disko je nesumnjivo Matsinovo najsnažnije delo. Njegova karakteristično kriptična,haotična radnja i intertekstualnost, koje mogu biti teške za običnog čitaoca, povukle su se donekle, ali nisu sasvim nestale! Snage Matsinovog energičnog unutrašnjeg sveta dodatno su pojačane u Gogoljevom disku: bizarna atmosfera nalik snu naseljena šarenolikim likovima iapsurdnim situacijama. Upijajući uticaje iz istorije, alhemije, misticizma i književnosti, Matsinovde nudi jasniji tekst, dok istovremeno ne gubi svoju sposobnost da kreira čaroban i groteskan svet, svet koji ne može da se potčini klasifikaciji žanra. Gogoljev disko je smešten u blisku budućnos (ili paralelni svet) u kojoj je carska Rusija okončala estonsku nezavisnost i Estonci su postali manjina u sopstvenoj domovini. Ipak, delo se nefokusira na nacionalnoj apokalipsi, već na to kako ruski književni klasik, Nikolaj Gogolj (koji jeustao iz mrtvih) posećuje pastoralni grad Viljandi u južnoj Estoniji, gde uzburkava lokalni intelektualizam i, u nekim slučajevima, obrće ga naglavačke. Treba pomenuti da Gogolj – kojemje pisac dodao elemente Isusa, Volanda, čak i Golema – nije glavni junak dela. U centru pažnjeje harlekinska zajednica Viljandija uglavnom intelektualaca i nitkova, čiji se već čudni životiukrštaju sa Golemom – Gogoljem koji govori u parabolama, i time su zauvek izmenjeni. Unedostatku boljeg opisa, Gogoljev disko može se nazvati nestašnom distopijom ili alegorijskom groteskom. To je knjiga koja je istovremeno i antiutopija i sopstvena parodija. U svakom slučaju,sa Matsinovom dubokom fantazijom ne može da se meri većina estonskih pisaca naučnefantastike. Dodatni dragulj u Gogoljevom disku je piščev opis Viljandija, grada smeštenog ubrdima južne Estonije, koja je blagoslovena vidicima koji više liče na norveške nego na estonske. Matsin prikazuje grad i kao moderno i kao zastarelo mesto, iako su njegovi opisi određenih lokaliteta izvor radosnog prepoznavanja za čitaoce kojima je poznat Viljandi. Autentičnost društvenih okolnosti knjige i njeni neverovatni događaji osnova su da se ona klasifikuje kao magijski realizam, ali slike koje Matsin prikazuje suviše su nemirne da bi seograničile takvom oznakom; osećaj slobode koji kulja iz njegovog pisanja isuviše je snažan.
Kombinujući osećaj za humor, apsurtnost i erudiciju, pisac je stvorio originalnu i oslobađajućuviziju koja nudi čak i naravoučenije: čak i kada se situacije ili uslovi drastično promene, životmože da se nastavi dalje i da nas iznenadi
