Hrvatski filozof i osnivač Filizofskog teatra Srećko Horvat ponovo dolazi u Beograd. Ovog puta usuđuje se da govori o ljubavi, kako sam ističe, uz sve rizike koje pričanje na ovu temu sa sobom nosi. Ovo je i prilika da publika upozna novu knjigu mladog filozofa „Radikalnost ljubavi“.
Drugi Filozofski teatar u Beogradu i promocija knjige „„Radikalnost ljubavi“ održaće se na Dan zaljubljenih, u nedelju, 14. februara na sceni „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta od 20 sati.
„Radikalnost ljubavi“ polazi od teze da revolucija i ljubav imaju nešto zajedničko: kao što nije dovoljno okupirati trg ili postaviti barikadu, tako nije dovoljno ni samo flertovati ili često menjati partnere. Kako bismo spoznali „radikalnost ljubavi“, potrebno je nešto više. Biti veran ideji revolucije ili ljubavi znači pre svega izgraditi novi svet, a kroz izgradnju novog sveta otvara se i mogućnost za izgradnju nas samih. I obrnuto: tek ako sebe izgradimo kao drugačije i bolje ljude, možemo graditi drugačiji i bolji svet, i u revoluciji, i u ljubavi.
Nakon predavanja o glavnim tezama „Radikalnosti ljubavi“, razgovor sa Srećkom Horvatom vodiće dramaturškinja Maja Pelević.
„Odnos između politike i telesne ljubavi levica je prečesto mistifikovala. U ovoj knjizi koja se čita sa lakoćom Horvat naprosto stvari postavlja na svoje mesto: prvo, bez stida govori o ljubavi, a ne o seksu, koji je odavno izgubio svoju subverzivnu oštricu; drugo, ističe radikalnost ljubavi kao silu koja se opire samom utemeljenju liberalne permisivnosti. Knjiga koja će komuniste preobratiti u ljubavnike, a ljubavnike u komuniste!“ Slavoj Žižek
Srećko Horvat, hrvatski filozof, pisac i prevodilac, jedan je od osnivača Subversive Festivala, koji svake godine okuplja u Zagrebu velika svetska imena savremene levice. Prvi put u žižu interesovanja javnosti došao je zahvaljujući uverljivo argumentovanoj knjizi „Protiv političke korektnosti“, koja je 2007. izašla u „Biblioteci XX vek“ Ivana Čolovića. Otad je napisao više od deset knjiga, prevedenih na desetak jezika, te se svojim delovanjem profilisao u jednog od važnijih intelektualaca na Balkanu.
