Preporuke na knjigama ne odražavaju talenat i kvalitet dela, već samo ko ima bolje veze u književnom svetu.
Kupovina nove knjige gotovo uvek dolazi s očekivanjem da će njena korica biti ukrašena pohvalama drugih autora, započinje priču britanski Gardijan.
Uobičajeni izrazi poput „briljantna“ ili „prosvetljujuća“ često su tu kako bi privukli čitaoce da pruže šansu manje poznatim piscima, oslanjajući se na preporuke etabliranih imena iz sveta književnosti.
Međutim, ova praksa bi uskoro mogla da postane prošlost. Šon Mening, izdavač vodeće edicije izdavačke kuće Simon & Schuster u Sjedinjenim Američkim Državama, objavio je u eseju za Publishers Weekly da od ove godine više neće zahtevati od autora da pribavljaju blurbove – promotivne pohvale kolega pisaca za svoje knjige.
„Iako nikada nije postojala formalna obaveza u osam godina koliko radim u ovom ogranku Simon & Schustera, bilo je prećutno očekivano da autori – uz pomoć svojih agenata i urednika – učine sve što mogu da dobiju preporuke za naslovnice i promotivne materijale“, napisao je Mening. „Oduvek mi je to bilo čudno.“
Prema njegovim rečima, izdavačka industrija je insistirala na ovom sistemu pod izgovorom da on podstiče kolegijalnost među piscima. No, Mening smatra da je ova praksa zapravo štetna za glavni cilj izdavaštva – objavljivanje knjiga najvišeg mogućeg kvaliteta.
Pisanje preporuka iz obaveze, smatra on, može stvoriti „književni ekosistem u kojem se više vrednuju veze nego talenat“.
Odluka je naišla na odobravanje kod mnogih autora. Britanska spisateljica Džo Hamja je reagovala rečima: „Hvala Bogu. Iskreno, to je samo zatvoren i repetitivan format.“
Irska književnica Nojsa Dolan takođe je podržala ovu promenu, iako je priznala da je i sama pisala preporuke i bila zahvalna kada ih je dobijala.
„Ali bih bila presrećna da se ukinu“, dodala je. „Postoje poznati autori koji daju preporuke potpunim neznancima – nikada neću zaboraviti kako je Hilari Mantel to učinila za moju prvu knjigu. Međutim, u većini slučajeva, preporuke odražavaju ko je s kim prijatelj. To nije nužno loša stvar, ali mislim da bismo svi lakše disali kada nas izdavači ne bi konstantno terali da molimo jedni druge za marketinški materijal.“
S druge strane, dvostruki finalista Bukerove nagrade, Vilijam Bojd, smatra da bi Simon & Schuster ovom odlukom mogao da „puca sebi u nogu“.
„Jednom sam pitao svog urednika koliko su preporuke korisne, a on mi je rekao da one nisu toliko usmerene na čitaoce koliko na knjižare. Knjižari su, navodno, skloniji da naruče veće količine knjiga ako vide da su dobro preporučene“, objasnio je Bojd. „Bilo kakva pomoć kolegi autoru je, po mom mišljenju, vredna.“
Mening je ipak istakao da će i dalje rado koristiti pohvale ako pisci spontano odluče da ih daju iz iskrene naklonosti prema knjizi, a ne iz osećaja dužnosti.
Za sada, ova politika važi samo za vodeću Simon & Schuster ediciju u SAD, dok druge edicije širom sveta imaju slobodu da odlučuju o svom pristupu preporukama. Portparol britanskog ogranka Simon & Schustera izjavio je da izdavač nema „jedinstvenu politiku“ o blurbovima i da svaki autor i njegov tim treba da odluče šta je najbolje za njihovu knjigu.
„Svesni smo vremena i truda potrebnog za pribavljanje preporuka (kao i njihovog pisanja), ali i toga koliko one ponekad mogu biti korisne kao smernice za čitaoce“, navodi se u saopštenju. „Ipak, naš kolega Šon Mening izražava stav koji sigurno deli mnogi u svetu izdavaštva.“