Foto: Laguna promo

“Buntovnice s razlogom” predstavljene u Institutu Servantes


Izbor pripovedaka najboljih hispanoameričkih književnica 21. veka u knjizi „Buntovnice s razlogom“, koje su priredili i preveli Ksenija Bilbija i Branko Anđić, predstavljen je 13. juna u Institutu Servantes. Pored priređivača, učestvovali su i Mina Kebin, urednica u Laguni, i dr Bojana Kovačević-Petrović, hispanistkinja.

PROČITAJTE I OVO:  SEDI DA ČITAŠ 2024: Klupe u obliku knjiga se vraćaju u centar grada
PROČITAJTE I OVO:  Deset iznenađujućih stvari koje niste znali o Džejn Ostin

Okupljene su najpre pozdravili direktor Instituta Servantes Žosep Marija de Sagara Anhel i ambasador Republike Argentine u Srbiji Njegova ekselencija Osvaldo Narsis Marsiko.

Spisateljice zastupljene u ovoj knjizi su ikonoklastične buntovnice koje pomeraju granice novog pisma. Ne idu na sigurno i osvajaju čitaoce nokautom, a ne na poene. Ne podležu ni pamfletskoj politizaciji ni političkoj korektnosti niti čarima angažovane književnosti.

Kako je na početku istakla Kovačević-Petrović, „svaka knjiga koja se pojavi u prevodu sa španskog jezika je za nas veliki praznik, ali kada se ovakva knjiga pojavi među nama, koja u potpunosti oličava sve što španski jezik i književnost na španskom jeziku podrazumevaju u 21. veku, u izvanrednom prevodu i besprekornom vizuelnom identitetu, onda je to višestruki praznik za sve nas.“

Knjiga ima izuzetno zanimljivu koncepciju. Oboje priređivača predstavili su svoj izbor autorki i poveli su dijalog o njihovom stvaralaštvu. Na Brankov predlog pokrenut je projekat: „Čitajući najnoviju hispanoameričku prozu, došli smo do zaključka da ono što je najkvalitetnije u njoj, i ono što je najrizičnije, dolazi od spisateljica. One guraju hispanoameričku prozu napred, one šire vidike, obaraju tabue, reskiraju, uvode nove postupke u toj prozi. I otuda ideja da napravimo jednu ovakvu knjigu. Ovo nije knjiga ženskog pisma, već knjiga profesionlanog i intelektualnog poštenja da uvedemo dva gledišta. Počeli smo da se dopisujemo i da se svađamo da li je neko bolji a neko lošiji i onda smo došli do zaključka da je bolje da celu priču predstavimo tako da našu diskusiju ugradimo u akademski deo priče i da će to biti zanimljivije i za čitaoce. I tako su nastala dva toka ove knjige.“

Ksenija Bilbija je postavila pitanje – „da li je ceo ’hispanoamerički bum’ proizvod izdavačkih poteza u jednom trenutku koji su došli iz Barselone? Da li bi stvari bile drugačije da su ti izdavači pronašli neku spisateljicu, Elenu Garo, na primer, koja je bila udata za Oktavija Pasa? Da li je Izabela Aljende trebalo da pristupi ovim redovima ranije? Da li bi druge spisateljice kao Peri Rosi i Luisa Valensuela bile deo tog „buma“ koji nas je sve zahvatio, ne zna se i nije se tako desilo. Završila sam studije početkom osamdesetih a da nisam čula ni za jednu spisateljicu iz Latinske Amerike. Na doktoratu u SAD otkrivam da stvari nisu bile baš tako kako su izgledale iz Beograda. Trideset godina kasnije bilo mi je logično da poklonim ovoj kulturi nešto što mislim da je nedostajalo, i to je ta zbirka 23 spisateljice. Pošto smo shvatili da se nećemo složiti oko izbora, odlučili smo da sve postavimo kao kad se igra ’između dve vatre’, kao kad postoje dva kapitena i kad svaki kapiten bira svoje igračice. Plan je bio da objavimo 24 spisateljice, i to je skoro uspelo, preveli smo 24 priče, ali jedna od autorki, Argentinka Samanta Šveblin, odbila je da učestvuje u antologiji zato što ne želi da učestvuje u antologijama koje su određene rodom.“

Laguna od prvih godina svog postojanja neguje špansku književnost u svojoj produkciji naslova.

„Istorija našeg flerta sa književnošću na španskom jeziku počela je sa profesorom Soldatićem, kad je uređivao ediciju ’Najbolji španski romani druge polovine 20. veka’, a onda se nastavilo sa Brankom, koji je sa Ljiljanom Popović Anđelić uređivao ediciju ’Bolero’, u kojoj su se predstavljali popularni savremeni latinoamerički pisci i spisateljice. Naš jedini uslov oko objavljivanja ove zbirke je bio da se obezbede autorska prava. Ova knjiga je nastala na entuzijazmu urednika i autorki koje su zastupljene i koje su shvatile važnost projekta i šta može da donese našim čitaocima u zemlji u kojoj se o njima skoro ništa ne zna“, rekla je Mina Kebin.

Bojana Kovačević-Petrović je naglasila i da, umesto predgovora u ovoj knjizi, postoji ozbiljan dijalog: „Takav dijalog postoji i pre svake priče. Nemamo klasičnu biografiju pisaca koje uvode u svaku priču već sažeti doživljaj i jednog i drugog priređivača na temu jedne autorke.“