Nisu sve filmske adaptacije stripova dugovečne. Čak i kada su zabavne na velikom platnu, mnoge od njih ostanu zapamćene samo kao još jedan film. Povremeno se, međutim, pojave ostvarenja koja nadilaze sopstveni medij i počinju da utiču na stvarnost. Jedan od takvih primera je igrana adaptacija stripa V kao vendeta, koja je premijerno prikazana 2005. godine.
Film je u bioskope stigao neposredno nakon reizbora Džordža Buša za predsednika Sjedinjenih Američkih Država i tokom rata u Iraku. U takvoj političkoj atmosferi priča o maskiranom pobunjeniku koji se suprotstavlja totalitarnom režimu brzo je dobila širi društveni značaj. Ubrzo su demonstranti širom sveta počeli da nose masku Gaja Foksa, koja je postala globalni simbol političkog otpora i građanskog bunta.
Povodom dvadesete godišnjice filma, reditelj Džejms Maktejg govorio je za portal KomikBuk o mestu koje V kao vendeta danas zauzima u popularnoj kulturi i o tome kako je film uticao na političke rasprave. S obzirom na izrazito političku prirodu priče i trenutak u kojem je film nastao, postavilo se pitanje da li je studio vršio pritisak da se ublaže ili uklone pojedini politički elementi.
Na iznenađenje mnogih, Maktejg je otkrio da takvih zahteva gotovo da nije bilo, osim u jednom slučaju.
„Ne, zapravo nije bilo pritisaka, što je pomalo iznenađujuće. Jedina stvar o kojoj smo razgovarali na sastanku sa čelnicima studija i izvršnim producentima iz Vorner bradersa bila je takozvana sekvenca Valeri. Pitali su me da li mogu da izbacim tu lezbejsku priču. Rekao sam im da ne mogu, jer upravo zahvaljujući toj priči Ivi doživljava promenu. To je suštinsko mesto celog filma. Oni su na to odgovorili samo: u redu. I tu se razgovor završio. Niko nije tražio da menjamo političke ideje filma.“
U filmu se lik Valeri Pejdž otkriva u trenutku kada je i sama Ivi zatvorena. Dok je u zatočeništvu, ona pronalazi poruku koju je Valeri ostavila iza sebe. Upravo ta ispovest postaje ključni trenutak Ivine lične transformacije i njenog odlučnog odbijanja da izda svoje prijatelje ili se odrekne sopstvenih uverenja.
Kasnije se ispostavlja da je Ivino zatočeništvo zapravo inscenirao sam V. Ona tada saznaje da je V nekada bio zatvoren u logoru Larkhil, gde je upoznao Valeri i bio svedok njene sudbine.
Treba imati u vidu da je 2005. godine rasprava o pravima LGBT zajednice u Sjedinjenim Američkim Državama bila znatno drugačija nego danas. Savezni zakon koji priznaje istopolne brakove donet je tek deset godina kasnije. Upravo zbog toga je vrlo verovatno da je studio želeo da iz filma ukloni ovu sekvencu. Zanimljivo je, međutim, da je to bio jedini element koji je studiju zasmetao, dok su politička simbolika i nasilne akcije glavnog junaka ostale netaknute.