Šta je izazvalo urušavanje više milenijumskih napora, poštenog Evropljanina da napravi uređeno društvo? Gladne i preplašene sirijske izbeglice? Zastrašujuća budućnost verskog fundamentalizma ovaj put s našu stranu nepostojećeg civilizacijskog zida? Propast levice u evropskim parlamentima? Donekle i to, ali pre svega činjenica da je modna blogerka napisala knjigu.
Svako ko je u poslednje vreme skrolovao niz svoj fejsbuk ili tviter feed, mogao je videti nešto više špenglerovskih vapaja o propasti zapadne civilizacije nego obično (pravilno izmešanih sa motivacionim posterima, duck face selfiejima i ne znam da li ste čuli Andrić kaže da je došlo vreme kad se fukara bogati).
Šta je izazvalo urušavanje više milenijumskih napora, poštenog Evropljanina da napravi uređeno društvo? Gladne i preplašene sirijske izbeglice? Zastrašujuća budućnost verskog fundamentalizma ovaj put s našu stranu nepostojećeg civilizacijskog zida? Propast levice u evropskim parlamentima? Donekle i to, ali pre svega činjenica da je modna blogerka napisala knjigu.
Za one koji manje vise na internetu od autora ovih redova – Zorana Jovanović Zorannah je fešn vlogerka. Dakle neko ko pravio how to video klipove o tome kako se našminkati, preporučuje proizvode vezane za to i (ne najmanje važno) deli taman dovoljno ličnog života sa svojim gledaocima da ovi pomisle da im je to svima zajednička drugarica sa interneta, a ne neko ko promoviše neki proizvod. Neobično zanimanje. Ali ništa manje neobično od sastavljanja automobila u Kragujevcu (koliko hiljada automobila neko mora da sastavi da bi sebi mogao da priušti jedan?) ili učenje dece teoriji književnosti, ne bi li oni mogli da uče drugu decu teoriji književnosti, da bi oni mogli da rade to isto, pa tako sve dok Antigona ne sahrani brata, napokon.
Reakcije na Zoraninu knjigu su uglavnom ekstremno negativne i dolaze podjednako od priučenih novinara, internet gurua i profesionalnih čuvara književne tradicije… U svetlu ovako negativnih kritika, korisno bi bilo napomenuti tri stvari. Pod jedan : Life and style nije beletristika, odnosno spada u ono što bi Tajmsova lista bestselera zvala non fiction, pa poređenje sa Desankahh možda i nije najumesnije. Pod dva: Izvesni ambiciozni mladi književnik pod imenom Đoković Novak takođe je nedavno napisao non fiction knjigu, na temu režima ishrane (nije nutricionista, već još uvek student, ne zna se tačno čega) pa se zapadna civilizacija nije urušila- autor ovih redova veruje da je to zato što Đoković ima penis i nije plav, sledstveno mora se shvatati ozbiljno. I na kraju : između same Jovanović i njenih kritičara postoji izvesna sličnost.
U vlog postu Jovanović govori o svom izdavačkom projektu, sa dražesnom naivnošću. Naime, ona je oduvek želela da napiše knjigu, čitanje i pisanje je oduvek bio deo njenog života i doživljava ovo kao veliki lični i profesionalni uspeh. Sam, fizički objekat knjige (ne znam da li Vulkan nudi verziju za tablete i e-čitače) za autorku je predmet izvesne fetišizacije. Na isti način, knjigu doživljavaju i oni koji Jovanović negiraju pravo da se svrsta u autore- knjige su za posvećene i njenim modnim savetima nije mesto između dve tvrde korice. Između tvrdih korica krije se znanje.
Gutemberg je štampao Bibliju 1448. godine, a Adobe je Portable Document Format načinio komercijalno dostupnim 1992. Sledstveno ova neobična fascinacija , deluje relativno anahrono, apsolutno svako može da objavi šta god želi već neko vreme i prilično je neobično što ljudi još uvek doživljavaju kao da imaju monopol na razmenu informacija.
Stiče se utisak da se radi o poslednjem (zapravo veoma zakasnelom) pokušaju da se odnosi moći u svetu izdavaštva zadrže onakvim kakvi jesu. To je, prilično uzaludan posao. Mogli biste umesto toga da pročitate neku knjigu.
Autor: Jan Kanja
