Priča o otkrivanju umetničkog dela skrivenog u Beogradu započinje u proleće 1971. godine tokom spontanog razgovora protagoniste knjige Tajna Beogradske Madone: Testament lepote Leonarda da Vinčija (Službeni glasnik, 2020.) sa udovicom Anom. Tih sedamdesetih godina minulog veka Ana je bila jedna skormna i povučena starija gospođa. Doktorirala je filozofiju na Sorboni, predavala na Univerzitetu u Beogradu, nakon rata je, kao ne baš tako podobna, bila udaljena sa fakulteta da bi karijeru završila na Institutu društvenih nauka.

Ona junaku naše priče pokazuje bareljev Dame o čijem poreklu se krije neobična priča. Naime, Anin, sada pokojni, suprug Pavle je, nakon završetka studija na Pravnom fakultetu, svoju diplomatsku karijeru započeo dvadesetih godina prošlog veka u Rimu. Tamo je dolazio u kontakt sa diplomatama i pripadnicima starog rimskog plemstva. Na jednom prijemu Pavle upoznaje mladu plemkinju Sofiju. U njenom salonu je prvi put i ugledao tajanstvenu Damu. U pitanju je bareljev koji predstavlja Svetu Ceciliju, katoličku sveticu, zaštitnicu muzičara, pesnika i slepih. Cecilija je rođena  u Rimu u drugom veku, a rano se zavetovala Bogu na večno devičanstvo. Kada su je bogati roditelji prisilili na brak sa paganinom Valerijanom ubedila je muža da se prve noći krsti i nastave život u odvojenim posteljama. Zbog širenja hrišćanstva je osuđena na smrt i pogubljena.

Ovaj bareljef oduševio je još jednog posetioca Sofijinog salona. U pitanju je Herman Gering koji se nakon atentata sklonio u Rim. Gering je bio toliko oduševljen ovim vajarskim delom da ga je fotografisao, a deceniju kasnije, pod pokroviteljstvom svog vođe Hitlera, organizovao je „lov“ na njega.

Pavle je, sa druge strane, bio daleko zainteresovaniji za Sofiju. Doživljavao ju je kao svoju boginju. Pet godina su bili u vezi da bi iznenadna Sofijina bolest svemu što je lepo učinila kraj. Pred smrt Sofija je Pavlu, za uspomenu, poklonila bareljef kojim je bio oduševljen. Nakon Sofijine smrti i geopolitičkih promena koje su ubrzo usledile kako u Evropi tako i u odnosima između Italije i Jugoslavije, Pavle se vraća u domovinu i sa sobom donosi i tajanstvenu Damu.

Tridesetih godina upoznaje Anu, sa kojom takođe deli oduševljenje tajanstvenom Damom. Zajedno preživljavaju okupaciju (strepeći da će svemoćni Gering nekako ući u trag njihovoj Madoni), a zatim i period koji je usledio nakon nje. Čini se da Pavlovo srce nije podnelo kada je prilikom partizanskog upada u njihov dom, jedan od predstavnika vrlog, novog sveta nožem nasrnuo na Madonu, tražeći u njenoj unutrašnjosti zlato. Nakon Pavlove smrti, iza njega su ostali oštećena Madona i Ana da ispriča ovu priču.

Čim je video Madonu naš junak se, poput mnogih pre njega, oduševio delom. Želeo je da sazna njenu tajnu. Upravo tako i počinje ova priča.

Korak po korak pred čitaocima se otkrivaju Madonine tajne. Verovalo se da ju je izradio čuveni Donatelo za Kazima de Medičija iz Firence. Sveta Cecilija je rađena po liku Medičijeve supruge. Niko ne zna koji bareljev je originalno Donatelovo delo. Original se, navodno, nalazi u Muzeju lepih umetnosti u Toledu u Ohaju. Međutim mnogi stručnjaci i dalje osporavaju autentičnost tako da se za originalom i dalje traga.

Frustriran svojom istragom koja stoji u mestu, a sve više oduševljen lepotom portreta, junak naše priče odlučuje da skine gips sa zadnjeg dela bareljefa. Iza njega će otkriti nešto što baca sasvim novo svetlo na poreklo ovog dela i otkriva jednu sasvim novu priču, o drugom umetniku, drugim plemićima i njihovim suprugama.

Veselin Cerović je advokat koji se ceo svoj vek bavi krivičnim odbranama (javnost ga je upoznala kao advokata Miladina Kovačevića i Slobodana Miloševića). U knjizi Istorija srpske advokature našao je mesto ko znameniti srpski advokat čije su  advokatske besede predstavljene kao vrhunac govorničke veštine. Od mladosti gaji ljubav prema umetnosti i lepoti. Fiktivnu potragu za tajnama beogradske Madone iskoristio je kao način da iskaže svoje stavove o umetnosti i lepoti. Zato je knjiga Tajna Beogradske Madone duboko lična priča koja, upravo zbog te emotivne veze između autora i teme, na trenutke deluje kao da prelazi granicu između stvarnosti i mašte i postaje gotovo dokumentaristička proza.

Knjiga je namenjena svima onima koji vole umetnost, naročito dela Donatela i Leonarda da Vinčija, misteriju, oni koji tragaju za lepotom u delima starih majstora kao i  onima koji uživaju u razotkrivanju tajni koji se kriju iza umetničkih dela.

Piše: Milan Aranđelović

Comments

comments

Related Posts