Čini se da kreativnost i mašta uvek daju najbolje od sebe kada su slobodni. U svetu u kome su umetnici, naročito strip autori, pritisnuti uslovima i potrebama tržišta, rokovima, zahtevima urednika i izdavača malo je prilike da daju sve od sebe, sve ono što bi mogli da svet umetnosti nije, mahom, korporacijski.

Saga

Sa druge strane, uvek kada strip autori dobiju slobodu da urade ono što zaista žele, bez ikakvih pritisaka, zahteva i tenzija, tada nastanu njihova najbolja i najzanimljivija dela.

Tako je bilo i u slučaju američkog strip scenariste Brajana K. Vona izuzetno popularnog i kreativnog stvaraoca koji potpisuje radove kao što su Y poslednji čovek, Eks mašina, Ponos Bagdada ili Begunci. Iako su ovi stripovi bili veoma komercijalno uspešni tek je rad na tri sezone serije Izgubljeni (Lost)  Vonu dao dovoljno finansijskog prostora da, napravi izlet van sveta korporativnog stripa. Ovo znači veću kreativnu slobodu kao i manju vezanost za sadržaje i teme koje su najisplativije. Rezultat svega je epska spejs opera Saga. Strip  koji je pravljen namerno tako da ne može da bude adaptiran u neki drugi medij poput serije ili filma. Strip je odmah stekao ogromnu popularnost, izlazi već osam godina, prostire se na hiljadu strana (a ako nas autor obaveštava u pitanju je tek polovina priče), a serijal je dobitnik osam Ajznerovih nagrada (tri uzastopne za najbolji strip-serijal), sedamnaest Harvijevih nagrada (četiri uzastopne za najbolji strip-serijal), kao i Hjuga za najbolju grafičku priču.

Ovaj strip je jedan od primera koji pokazuju da su umetnici najbolji onda kada su nesputani u svom stvaranju. Slična sloboda i vatromet kreativnosti kriju se i iza strpa Sunstone, koju je u prevodu Marije Pavićević objavila Čarobna knjiga, hrvatskog strip scenariste i crtača Stejpana Šejića. On je oduvek želeo da crta stripove. Budući da je imao tu nesreću da bude rođen u Vinkovcima na Balkanu šanse za tako nešto su bile prilično male, ali Šejić je dao sve od sebe i nekako je krenulo. Isprva je radio kao kolorista za naslovnice koje je crtao Tajler Kirkham. Godine 2007. dobija priliku da radi na Witchblade, jednom od stripova koje je voleo. Na tom naslovu je radio od 116. do 150. epizode što je najduži kontinuirani rad jednog autora na ovom serijalu. Ilustrovao je i mini-serijale First Born i Broken Trinity, kao i naslovnice za serijal Darkness. Osim svog rada za Marvel i DC (Betmen, Mladi titani, Zeleni Strelac, Akvamen, Žena-Hulk, X-Meni…) Šejić je sarađivao i s manjim izdavačima.

Sunstone je njegov prvi potpuno samostalni projekat koji će, poput Vonovog stripa Saga, postati prelomna tačka u karijeri ovog autora. Sve je počelo sa umetničkom blokadom. Dešavalo se i ranije, ali ovo je bila najveća blokada sa kojom se Šejić u tom trenutku našao. Upravo je bio završio rad na stripu Witchblade i to je bilo to. Zid. Prepreka koju nije bilo moguće ni zaobići, ni preskočiti. U svojim očima Šejić više nije bio stvaralac već mašina  koja izvodi mehaničke pokrete. Danima je sedeo ispred monitora svog računara i buljio u jednu tačku. Frustrirajuća situacija za jednog umetnika. Znao je da je neophodno da nešto promeni kako bi ponovo našao onu iskru koju je, negde na putu, očito izgubio. Da bi ponovo oživeo svoju kreativnost počeo je da se priseća događaja iz prošlosti u kojima je doživljavao enormne nalete energije i inspiracije.

ČITAJTE  Da li ste znali da je Venom je trebalo da bude žena?

Setio se da mu je najuzbudljiviji trenutak u karijeri bio kada je dobio priliku da uradi… fetišistički erotski strip. Pomalo čudno, ali i okolnosti su bile takve. Imao je tek dvadeset i neku godinu i od karijere je imao samo snove o tome da želi da postane strip crtač. Da stvar bude gora, živeo je u Hrvatskoj, te su šanse bile još manje. Zato je ponuda o crtanju erotskog stripa došla kao poručena. Konačno je mogao da zaradi od onoga što voli da radi i da radi ono što voli. Crtao je kao lud. Nacrtao je više od trideset probnih strana kada je stigla ponuda od američkog izdavača stripa Top Cow. Morao je da donese odluku zbog koje se nikada nije pokajao. Odustao je od stripa na kome je tada radio i počeo da radi za američkog izdavača.

U tim, davno napuštenim, probnim erotskim crtežima i dalje je ostala ona energija, izražajnost… sve ono što je Šejić, oponašajući radove drugih ljudi i povinujući se potrebama tržišta, negde izgubio.

Morao je ponovo da oživi taj plam, da na tragu tih radova pronađe onu kreativnost i snagu koja se još uvek nalazi u njemu. Ideju koja mu je pala na pamet, uz jedno olakšavajuće „j… ga“ saopštio je svojoj supruzi Lindi (koja je takođe strip autorka).

Ideja je bila sasvim jednostavna. Trebalo je samo otvoriti drugi nalog na sajtu Deviantart gde će kačiti crteže pin-ap devojaka u fetiš fazonu. Možda i neke šaljive scene. Ništa posebno. Tek da na taj način pokuša da pokrene zgrušanu stvaralačku krv. Nije nameravao da preko svog prvog naloga promoviše ovaj drugi. Četiri sata je sa suprugom pokušavao da smisli naziv naloga. Sve ideje koje su im pale na pamet su već bile iskorišćene. Budući da je cilj naloga bilo crtanje fetišističke erotike, a u tome ima baš dosta lateksa išli su logikom da ako je lateks sjajan, onda i nalog mora da bude Šajniz (u engleskom slengu shiniez znači sjajni, sijati).

ČITAJTE  "Udri to srce": A šta ako vas roditelji nisu voleli?

Tako je počelo. Polako je nastajao niz šaljivih  ilustracija o jednoj domino dami i njene dve potčinjene. Prvobitna svrha crteža je bila da oživi stvaralački žar. Postalo je malo ozbiljnije tek kada je uradio serijal slika i stripova posvećenih Božiću. Potpuno van konteksta nacrtao je nekoliko povezanih sličica  u kojoj pijana Ali izjavljuje ljubav Lizi dok sede na kauču. Onda se zapitao kako su se njih dve upoznale. Pokušavajući da, i sam, dođe do ovog odgovora Šejić je počeo da pravi niz nepovezanih kaiševa stripa sa neodređenim vremenskim odrednicama. Čitaoci su zbog toga ludeli. Nikako nisu mogli da provale kojim redosledom teče priča. Tek kada je uvideo šta bi sve ovo moglo da postane Šejić je počeo da objavljuje priče po određenom redosledu. Tada je priča o stripu Sunstone zapravo i započela.

Sve je počelo sa ovom ilustracijom

Radeći na ovom stripu Šejić je u sebi ponovo otkrio sijaset priča koje može da ispriča. Ovaj strip ga je promenio, motivišući ga ponovo pronađe svoju ljubav prema devetoj umetnosti, ljubav prema pisanju, prema građenu priče i likove. Sve to se odrazilo na njegove ostale radove.

Priča prati dve mlade osobe koje su pronašle sebe, ali nikako nisu mogle da pronađu nekoga, nekoga kome bi mogli da se prepuste i ostvare svoje najluđe želje. Liza je devojka koja radi kao konobarica i  sanja o tome da postane književnica. Takođe sanja i o tome da bude vezana, da bude potčinjena. Našla je načina da spoji ove dve strasti, te svoje skrivene seksualne želje „doživljava“ kroz erotske priče koje piše i objavljuje na internetu. Njene priče će privući pažnju izvesne mlade i uspešne programerke Ali. Ali želi nekoga da veže. Ona je rođena domina. Međutim, kao i Liza, i Ali ne može da nađe pravu osobu. Jer u BDSM-u je sve pitanje poverenje. Poverenja u osobu koja te vezuje i poverenja u osobu koja vezuje. U pitanju je fetiš u kome se valja prepustiti partneru ili partnerki. Ali i Liza žele da budu vezane i da vezuju, ali ne i da se vežu. Veza, ljubav… ma, ne! Nije to za njih.

Liza i Ali, povezane pričama na internetu, počinju da razmenjuju poruke i, posle nekoliko meseci, odlučuju i da se uživo upoznaju. Bila je to ljubav na prvi pogled. Svima će to biti jasno osim njima. Savršeno se slažu i, ne samo u svetu BDSM-a i fetiša, perfektno funkcionišu i kao par. Jedna duša, a dva tela. U pitanju su dve štreberke koje vole iste stvari i jedna drugu. Jedino one ne žele sebi da priznaju da se vole. Iz ovoga proizilazi niz nesporazuma, problema, sukoba u kojima ne trpe samo njihova ljubav i životi već i svi ljudi oko njih. U fetišu koji se zasniva na moći, na igrama uloga domine i podređene, saopštavanje istine, ma koliko ona lepa bila, može biti opasno (često i koliko čuvati tajnu).

ČITAJTE  Predstavljanje romana Minje Bogavac

Sa druge strane, svi ovi nesporazumi im pomažu da otkriju i same sebe, svoje strahove, želje, žudnje i snove. Zajedno sa njihovim međusobnim odnosom, sazrevaju i one.

Sunstone je neverovatno duhovita, zabavna, romantična i odlično nacrtana priča koja pleni svojim šarmom. U pitanju je strip koji vas, zahvaljujući svojom pričom, crtežom i junacima,  kupi na prvu loptu i u koji se, mogu slobodno reći, zaljubite. U pitanju je strip o gikovima za gikove. „Takvi su ljubitelji BDSM-a… kada sve maske padnu“, kaže u jednom trenutku Liza. „Štreberi sa jakim seksualnim nagonom. Gomila ljudi opsednutih seksom, igrama i seksi kostimima…“

Fetišističke igre junaka prikazane su tek u nagoveštajima, dovoljno da zagolicaju maštu čitalaca i nagoveste o čemu se tu zapravo radi, ali crteži nikada ne odlaze u domen pornografije već ostaju u granicama erotike.

Naravno, strip je prepun golotinje koje svakog heteroseksualnog muškarca (čak i gej muškarca sa dovoljno mašte ili određene želje) i lezbijku mogu da dovedu do ludila… u pozitivnom smislu. Ne smemo smetnuti sa uma da ovo nije strip o seksu. Seks jeste važan deo cele priče, ali ne i… hm… dominantan. Ipak je u pitanju romantična komedija.

 Priča se ne bavi pitanjem kako su Liza i Ali postale to što jesu, ljubiteljke dominacije i potčinjavanja, jer to zapravo nije ni bitno. Bitno je to što jesu sada i gde su spremne da idu dalje. Otkrivajući sebe one čitaocima otkrivaju intimni svet BDSM-a. I sam autor je, kako sam otkriva u pogovoru ovog stripa, ljubitelj fetiša koji istražuje zajedno sa svojom suprugom i prijateljima. Tako da ovo nije priča napaljenog momka, već ostvarenog i ispunjenog čoveka koji tačno za o čemu piše i šta crta.

Odnosi Lize i Ali, kao i njihovih prijatelja, prikazani su veoma neposredno, surovo intimno, često i preko granica koje i u našim životima prelazimo. Jer, ako što smo čitajući strip otkrili, u BDSM-u je sve pitanje poverenja. A sunstone je sigurna reč.

Piše: Milan Aranđelović

Izvor: Optimist


Leave a Reply

Your email address will not be published.