U 18. veku, dok su žene i pripadnici srednje klase prvi put masovno uzimali knjige u ruke, evropski lekari, sveštenici i učeni ljudi podizali su uzbunu – čitanje, verovali su, može izazvati ludilo, nemoral i društveni haos.
U 18. veku, kako je pismenost u Evropi naglo rasla – posebno među ženama i srednjom klasom – čitav kontinent zahvatila je pojava koja će kasnije biti nazvana manija čitanja. Ono što je do tada bilo povlašćeno zadovoljstvo elite, postalo je omiljena zabava širokih narodnih masa. A reakcija? Panika!
Čega su se ljudi plašili?
Preopterećenje uma: Lekari, sveštenici i naučnici verovali su da prekomerno čitanje, naročito romana, može izazvati histeriju, nervne poremećaje pa čak i ludilo. Smatralo se da mašta, ako se previše neguje, može odvojiti čitaoca, naročito žene, od stvarnosti.
Moralno propadanje: Romani su viđeni kao neozbiljni, razvratni i pogubni za mlade umove. Smatralo se da podstiču lenjost, sanjarenje i „neprimerene“ ljubavne ideje, posebno kod devojaka.
Društveni nered: Žene koje čitaju u javnosti? Sluge koje nose knjige? Za mnoge tadašnje konzervativce – šok! Roman kao žanr rušio je jasne granice pola i klase.
Zavisnost od čitanja: Da, čitanje je zaista smatrano zavisnošću. Termin „manija čitanja“ (engl. reading mania) koristio se sasvim ozbiljno. Zaljubljenici u knjige upoređivani su sa zavisnicima od opijuma – nesposobni da se usredsrede, previše zaokupljeni fikcijom, zapostavljali su stvarni život.
Knjige na meti moralista
Među najkontroverznijim delima tog vremena bila su dela Semjuela Ričardsona, naročito romani Pamela (1740) i Klarisa (1748), koji su izazivali burne reakcije zbog svoje emocionalne napetosti i moralne dvosmislenosti.
Sličnu sudbinu imao je i Jadi mladog Vertera (1774) autora Johana Volfganga fon Getea, za koji se tvrdilo da je izazvao talas samoubistava među mladim muškarcima koji su želeli da imitiraju tragičnog junaka romana.
Paradoks prošlosti
Iako danas žalimo što deca više ne čitaju dovoljno, u 18. veku ozbiljno se verovalo da knjige mogu da oštete um, pokvare dušu i podriju društveni poredak. Za tadašnje vlasti, čitanje romana bilo je više pretnja nego vrlina.