Sve je počelo kada je veoma mlada studentkinja filozofije Marija Jakić trebalo da se suoči sa celim, zlim i strašnim, svetom. Da bi se nekako izborila sa anksioznim poremećajem stvorila je lik žene koja je stena bez emocija koje mogu da je poljuljaju uprkos realnim pretnjama iz spoljnog sveta.
Taj lik, nastao iz potrebe da se nekako podnese stvarnost odraslih ljudi, našao je mesta u priči koju je Marija pisala, opet, da bi sve svoje strahove i frustracije prebacila na izmišljene likove.
I to je bio početak nečega što će se ove godine, u izdanju Nove Poetike, pojaviti kao roman Slaba tačka.
U pitanju je je književni prvenac mlade srpske novinarke i aktivistkinje. Bio sam prilično skeptičan kada sam se suočio sa obimom same knjige. Pitao sam se da li će autorka uspeti da se na tolikom broju strana izbori sa pričom, da ostane na glavnom koloseku, a da se, na putu do kraja, ne izgubi u nekim njenim sporednim sokacima.
Čini se da su moja strahovanja bila neosnovana. Jakić nas u svom ličnom putovanju u srce tame vodi sigurnom rukom nekoga kome ovo nije prvo suočavanje sa kraljevstvom reči.
U pitanju je ne samo triler o balkanskoj mafiji i šefici, nemilosrdnoj, Stefani Bordo, već i slika našeg političkog i društvenog miljea.
Političari su potkupljeni, policajci podmićeni, neprijatelji pobijeni.
I to bi, zapravo, bilo to.
Ko još može da stane na put Balkanskim pacovima?
Niko!
Osim… osim što šefica ove organizacije ima prošlost. A u toj prošlosti slabu tačku. Čini se, ipak, da je Nemeza ovaj put naletela na previše čvrstog protivnika. Ni Stefani Bordo nije mačiji kašalj.
Slaba tačka je priča o tom sukobu.
Nastala na temeljima autorkine lične borbe sa unutrašnjim demonima Slaba tačka, sasvim u skladu sa tim, predstavlja onaj najgori mrak. Onaj nezamisliv. Ali koji postoji u svakom od nas.
Ono što je dragoceno u ovoj knjizi autorka nije želela da knjiga predstavlja samo njenu borbu sa ličnim demonima, već i borbu drugih ljudi na Balkanu.
„Poželela sam da svaki lik ima bar jednu borbu sa društvom u kojem živi i da tu borbu opišem što surovije ne bih li privukla pažnju na nju i ostavila čitaocu gorak ukus ustima – isti onaj koji ti ljudi u realnosti svakodnevno osećaju“, kaže autorka.
Ceo intervju sa Marijom Jakić možete pročitati ovde: “Pisanje mi je pomoglo da ne poludim”
Kao što ste mogli naslutiti Slaba tačka nije klasičan krimić, a Jakić pisac. Studirala je filozofiju, a svoja znanja stečena tokom studija je vešto integrisala u samu priču. Takođe je knjigu iskoristila kao platformu da na njoj progovori o temama kao što su majčinstvo, ali i femicid, nasilje nad ženama, prostitucija, homofobija.
Paradoksalno je što će nam upravo Slaba tačka svojim mračnim temama i likovima koji izviru iz najtamnijih ponora naše stvarnosti pomoći da se otrgnemo iz najvećeg mraka. Onog koji se otvori kada zatvorimo oči.
Piše: Milan Aranđelović
