“Humor nije pomirljiv, on je buntovan”, tvrdio je Frojd. Na ovoj oslobađajućoj aktivnosti, u formi parodijske, pa i cinične dosetke, temelji svoju izložbu “Snovi zaleđenog čoveka” poznati vajar Milorad Mića Stajčić, koja je otvorena večeras (04. februar) u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograd. Reč je o skulpturalnoj instalaciji gde su na “ikoničnoj ravni” prikazani prepoznatljivi Diznijevi junaci, Šilja preobučen u svešteničku odeždu i Daba u policijsku uniformu.
Obojica u zamrznutoj sceni zaustavljenoj neposredno pred primanje svete tajne pričešća. “Na prvi pogled, ovde se priziva fantastični svet u kojem su ovi karakteri preuzeli uloge sveštenika i policajca, dakle, čuvara vere i čuvara reda, da bi bili postavljeni u vrlo precizno svetlosno, prostorno i zvučno organizovani ambijent”, navode Simona Ognjanović i Stevan Vuković u tekstu kataloga izložbe. Ovakav poredak postavke, kako ukazuju; “dodatno doprinosi dramatizaciji scene koja je samo nagoveštena, ali koja se u polju imaginacije posmatrača zasigurno odvija kao zaustavljenom sekvencom iniciran doživljaj”.
Pitanje je “da li je ovde na delu neutralizacija igara moći njihovim uvođenjem u svet fantazije, ili je integracijom tih igara moći okupiran svet fantazije?”. Levitirajuća zapitanost Ognjanovićeve i Vukovića dobija jasnije obrise kada joj priključe indikativnu opasku, u kojoj između ostalog kažu da je i sam autor “imao afektivno nabijena iskustva i sa proizvodnjom replikanata Dizni karaktera, ali i sa institucijama od najvećeg poverenja kod stanovnika Srbije, makar po istraživanjima Evropskog fonda za Balkan”. To su crkva i policija, što je, kako navode, u ovom slučaju važnije budući da je to i pokrenulo ceo umetnički proces.
Prema njihovim rečima, iskustvo višegodišnjeg spora i sa crkvenim i sa organima javne uprave, poput svojevrsnog upada realnog u ovaj, naizgled snažnim dihotomijama definisan, isečak fantastičnog sveta integrisano je u postavku prisustvom dokumentarne građe koja o njemu svedoči. Kakve veze s svim navedenim zapravo ima naslov izložbe na zainteresovanim posetiocima je da sami otkriju, potpomognuti tekstom iz kataloga. Možda će ih podstaći na drugačiju perspektivu razmišljanja recimo o tome da “Diznijevi karakteri ostaju najčešće na romantičarski način hibridni”, ali i dalje podeljeni na dobre i loše, to jest odsutna je bilo kakva ambivalentnost njihovih osobina.Šilja i Daba pripadaju ujedno i ljudskom i životinjskom svetu, Pinokio je ujedno i dečak i lutka, a tu je i (ovo)onostrana varijanta (kraljica/veštica u Snežani). “Dobro i zlo su tako uvek razdvojeni i moralno didaktička komponenta narativa uvek je prisutna.”
Otuda utopija koju Dizni nudi u osnovi je utopija “zamrznutog društva”, kakvo je Gi Debor svrstao u onaj tip društava čija je “konačna strukturalizacija isključila svaku mogućnost promene”, te, stoga, u njima vlada “apsolutni konformizam postojećih društvenih praksi”, konstatuju Simonida Ognjanović i Stevan Vuković. I
Izložba “Snovi zaleđenog čoveka” biće dostupna publici do 28. februara. Do ovog datuma trajaće i druge dve izložbe koje se večeras otvaraju u Kulturnom centru Beograda – dugonajavljivana i intrigantna “Telo kao režim” u Galeriji Podroom, na kojoj će biti predstavljeni radovi 16 umetnika i čiji će izgled tokom trajanja oblikovati i zainteresovana publika svojim intervencijama, dok će u Galeriji Atget biti postavljena izložba “U kaledioskopu”, gde će svoje fotografije prikazati Gabina Farova i Dragana Farova, koji su zajedno studirali na Akademiji za film i televiziju u Pragu.
Izvor: Danas
