Neočekivano otkriće rukopisa u engleskoj seoskoj kući donelo je na svetlo dana tri rane, duhovite i nadrealne priče Virdžinije Vulf, napisane gotovo deceniju pre njenog prvog objavljenog romana.
U jednoj seoskoj kući u Velikoj Britaniji slučajno je otkriveno rukopisno blago – tri rane priče Virdžinije Vulf, napisane gotovo deceniju pre nego što je objavila svoju prvu knjigu. Ove međusobno povezane priče, pod zajedničkim naslovom „Život Vajolet”, nastale su 1907. godine i predstavljaju duhovitu, ponekad nadrealnu parodiju biografije njene bliske prijateljice Meri Vajolet Dikinson.
Dikinson je bila važna figura u mladosti spisateljice: čitala je njene rane radove, upoznala je s jednim od njenih prvih urednika i krugom aristokratskih prijatelja, te je brinula o njoj posle nervnog sloma 1904. godine. U pričama se smenjuju aristokratske zabave u velelepnoj jakobinskoj kući u Herfordširu i bajkovita priča o dvema boginjama koje na leđima kita stižu u „Tokio” u Japanu.
Iako je tada još potpisivala radove kao Virdžinija Stiven, autorka nije želela da se tekstovi šire izvan kruga prijatelja – čak je molila Dikinson i zajedničku poznanicu Neli da budu „jedine čitateljke” i da ih ne citiraju. Ipak, već 1908. godine Vulf se vratila rukopisu i detaljno ga preradila, posvećujući veliku pažnju ritmu rečenica i prihvatajući pojedine sugestije svoje prijateljice.
Do otkrića je došlo kada je profesorka književnosti Urmila Sešagiri sa Univerziteta u Tenesiju tražila neobjavljene memoare Dikinson o detinjstvu Vulfove. U Longlit Hausu, elizabetanskoj kući u Viltširu gde se čuva kolekcija Dikinsoninih papira, umesto samo „Memoara porodice Stiven” ponudili su joj i originalni, autorčinim rukopisom ispravljen „Friendships Gallery” – tipkopis Virdžinije Vulf.
Priče su decenijama bile gotovo zaboravljene. Porodica Dikinson je 1955. ponudila rane verzije Leonardu Vulf, suprugu spisateljice, ali ih je on odbio smatrajući da su „privatna šala” nedostojna objavljivanja. Tek su se kasnije našle u jednoj londonskoj antikvarnici, odakle ih je za šiling kupio Tom Mešler, osnivač Bukerove nagrade, ne prepoznavši odmah ko je autorka.
Ova slučajna, ali dragocena otkrića sada bacaju novo svetlo na rane eksperimente Virdžinije Vulf i pokazuju da ih nije zaboravila, već da im se vraćala s ozbiljnim namerama, usavršavajući sopstveni pripovedački stil. Knjiga sa ovim pričama biće objavljena sledećeg meseca i pružiće čitaocima jedinstven uvid u početke stvaralaštva jedne od najznačajnijih književnica 20. veka.
Izvor: Gardijan