Novi trileri za ovo nesvakidašnje leto


Leto Gospodnje 2020. biće veoma neobično. U toku je pandemija potencijalno smrtonosnog virusa i mere za borbu protiv njega mogu uključivati i karantin. A u karantinu valja čitati neke knjige koje bi nam makar za trenutak skrenule pažnju sa neprijatne stvarnosti. Čak i da izbegnemo karantin tu su draži prirode i klimatskih promena koje nam ovog leta nude kišu, oluje i sve one pogodnosti koje nas motivišu da ostanemo kod kuće i čitamo. A ni tropske temperature, ako se slučajno i dese ovog leta, nisu blagonaklone za jurnjavu po ulicama već za sedenje u hladnim domovima i, opet, čitanje.

Tako da je glavno pitanje ovog leta – šta čitati. Odlučio sam da sebe počastim sa tri krimića, a odabir naslova se zasnivao samo na kriterijumu da budu novi. Evo šta sam pročitao.

Počnimo pre svega romanom Hajka Lusi Foli (prevod Nikola Pajvančić, Laguna). Svi koji ovu knjigu dovode u vezu sa Agatom Kristi sasvim su u pravu. Foli je na tragu onoga što je tetka Agata pisala samo u novom kontekstu i nekim novim odnosima. U romanu Hajka pratimo grupu prijatelja iz više srednje klase, koji se poznaju još sa koledža i koji svaku Novu godinu provode zajedno. Sada su odlučili da doček 2019. proslave u kolibi na jezeru u nekoj škotskoj šumi. Tu su i batler (ovaj put kao lovočuvar, ratni veteran iz Afganistana sa posttraumatskim stresnim poremećajem) Dag i upravnica imanja Heder, mlada devojka sa misterioznom prošlošću od koje je pobegla. Tu su, u skladu sa tradicionalno ksenofobičnim narativom klasičnih britanskih krimića, i dva stranaca. Naime, u kolibi na suprotnoj strani jezera odseo je mladi, možda i bračni, par sa Islanda.

Samo još da se pojavi leš i sve je, po receptu tetka Agate, spremno za priču.

PROČITAJTE I OVO:  Nesvakidašnja "Enciklopedija praistorijskih životinja" Dušana Krtolice

Ah! Evo i njega!

Neko je ubijen, a neko je ubica (ili ubice).

Dok se odmotava klupko radnje uviđamo da prijatelji nisu bez skrivenih mržnji, sujeta, zavisti, interesa, prezira… a da su svi želeli smrt onoga čije se ubistvo istražuje. Planina je zavejana, policija će stići tek za nekoliko dana, neko među njima je ubica, a tu je i Gorštački Trbosek koga policija lovi.

Ako volite priče Agate Kristi onda je Hajka pravi izbor. Jedino što u ovom romanu nedostaje jeste neka gospođica Marpl ili Herkul Poaro. Verujem da će Lusi Foli u nekom od narednih romana stvoriti detektiva kojeg će generacije pamtiti.

Iz škotskih nikadođija selimo se južnije, u Oksford i 1994. godinu kada se i dešava radnja romana Alisini zločini Giljerma Martinesa (prevod Gordane Mihajlović, Laguna). Za razliku od romana Hajka koji je pisan da podseća na dela Agate Kristi, Martines stilom i narativnom asocira na opus Artura Konana Dojla tvorca Šerloka Holmsa.

Svi znamo da je autor Alise u zemlji čuda voleo devojčice. I svi znamo da je vodio dnevnik. Međutim, od ukupno trinaest izgubljeno je četiri sveski dnevnika, a nekim sačuvanim dnevnicima nedostaju pojedine stranice. Stvar se menja iz korena kao stipendistkinja Kristen u Muzeju Luisa Kerola pronađe zabelešku koju je ostavila Kerolova rođaka. Zabeleška, koja se sastoji od samo jedne rečenice, upućuje na sadržinu iscepane stranice. Kristen smatra da će ova rečenica baciti sasvim novo svetlo na slavnog pisca i da će knjige o njemu morati ponovo da se napišu. Kada se vratila u Oksford Kristen je doživela saobraćajnu nesreću, a pre toga joj je neko doturio koverat sa fotografijom koju je načinio Luis Kerol.

PROČITAJTE I OVO:  Maja Pelević i Stefan Kegi u okviru digitalnog filozofskog teatra

Ubrzo se dešava još jedno ubistvo, stradao je jedan član Bratstva Luis Kerol i celo udruženje je u panici. Da li tajanstvena rečenica, čiji sadržaj zna samo Kristen, krije tajnu dovoljno vrednu da se posegne za ubijanjem? I koja je to tajna? Upravo ovo pokušaće da otkrije profesor logike Artur Seldom, takođe član Bratstva, i njegov mladi student matematike iz Argentine (koji nam i pripoveda ovu priču i koji nas direktno upućuju na doktora Votsona i Šerloka Holmsa).

U pitanju je drugi Martinesov roman sa ovim istražiteljskim dvojcem. Prvi je bio Neprimetni zločini na osnovu kojeg je snimljen film Oksfordski zločini sa Elajdžom Vud i Džonom Hartom u glavnim ulogama.

Iako skromnija po obimu, svega 278 stranica, ova knjiga je svojim stilom zahtevnija za čitanje od uobičajenih trilera. Martines, kao doktor matematike iz oblasti logike, od čitaoca zahteva punu pažnju i koncentraciju tokom čitanja. Ako volite neobične i živopisne knjige Luisa Kerola i(li) misterije Konana Dojla onda je ovo pravo štivo za vas.

Iz Velike Britanije, preko Atlantika, odlazimo na američki kontinent i u romanu Noćni šaptač Aleksa Norta (Prevod Nikola Pajvančić, Laguna) tragamo za serijskim ubicom dece.

Tom Kenedi je ponosni i zabrinuti otac malog Džejka. Supruga mu je preminula pre nekoliko meseci i Tom se trudi da se snađe u svojoj novoj ulozi samohranog oca i da sa sinom zgradi poseban odnos ljubavi i poverenja. Kao neki simbolični novi početak za njih dvoje Tom odluči da kupe novu kuću i da se presele u novi grad Federbank.

Ono što Tom ne zna jeste da grad ima mračnu prošlost. Pre dvadeset godina serijski ubica Frenk Karter je oteo i ubio pet dečaka. Novinari su ga prozvali Šaptač zato što je žrtve mamio tako što im je noću šaputao ispod prozora.

PROČITAJTE I OVO:  Kako je komedija ubila dobru knjigu

Neposredno pre nego što će se Tom i Džejk doseliti u novu kuću jedan dečak je nestao. Sve upućuje na Frenka Kartera, iako je ovaj u zatvoru. Sumnje da je Karter nekada imao saučesnika koji se sada vraća tamo gde je pre dvadeset godina stalo postaju sve jače. Detektivka Amanda Bek radi na ovom novom slučaju, a pomaže joj kolega Pit Vilis koji već dvadeset godina traga za petim nestalim dečakom i poslednjom Šaptačevom žrtvom.

 

Čini se da i kuća u koju su se Kenedijevi doselili ima svoju mračnu prošlost, a Džejk, ima jezive izmišljene prijatelje, čuje glasove pokojnika, crta stvari o kojima ne bi trebalo ništa da zna… Da stvar bude gora jedne večeri čuje šaputanje na prozoru.

Noćni šaptač započinje kao klasičan triler, ali veoma brzo počinje da bude veoma, veoma jeziv, na granici horora i strave. Kako radnja odvija strah kod čitaoca se sve više uvlači u kosti, a stvari postaju sve napetije i strašnije. Guardian je ovaj roman proglasio Knjigom godine. Potpuno je jasno zbog čega. U pitanju je jedan od najboljih trilera koji su se pojavili u poslednje vreme i koji je i na mene ostavio snažan utisak. Ono što ovaj, inače školski napisan triler, razlikuje od ostalih jeste atmosfera strave koju autor stvara i koja je najveći adut ovog dela.

Piše: Milan Aranđelović