Izdavačka kuća Agora upravo je objavila srpski prevod romana Zlatna kapljica Mišele Turnijea.
Knjigu velikog francuskog pisca Mišela Turnijea Zlatna kapljica odlikuje klasična arhitektura „romana o sazrevanju”. Jezikom jezgrovitim i jednostavnim, pisac prati putešestvije mladića koji traga za samim sobom i na tom putu susreće ličnosti čiji je značaj izrazito simbolički. Narativni stil Turnijeov predstavlja svojevrsnu sintezu tradicija usmene književnosti Magreba i francuskog indirektnog diskursa. Radeći na ovom delu, autor je brižljivo prikupljao građu, ostavljajući nam vrlo korisne fusnote i bibliografiju.
Idris je čuvao koze i ovce nedaleko od oaze Tabelbala u Alžiru kad se odnekud pojavio neki lend rover. Iz vozila je izašla mlada žena nagih nogu i slikala malog saharskog čobanina, obećavši mu da će mu sliku poslati čim se vrati u Pariz i razvije je. Idris je čekao i čekao, ali uzalud. Njegova slika, koju je ta žena odnela sa sobom, nikad mu nije vraćena. Kasnije, kad Idris krene na sever, put Francuske, ne bi li tamo našao svoje mesto pod suncem, nailaziće na neke druge svoje slike, na kojima samoga sebe više neće moći da prepozna. Izgubljen u raskošnoj palati snoviđenja, počeće da prezire sve oko sebe, sve dok jednog dana spasenje ne pronađe u kaligrafiji: apstraktni znakovi oslobodiće ga od tiranije slike, opijuma zapadnog sveta.
Mišel Turnije (Michael Tournier) rođen je 1924. godine u Parizu, u porodici u kojoj su i otac i majka profesori nemačkog jezika. Nastavljajući porodičnu tradiciju, Turnije uči nemački jezik od detinjstva. Završava studije filozofije i prava na Sorboni 1946. godine. U periodu od 1946. do 1950. boravi na stručnom usavršavanju u Nemačkoj, gde na čuvenom univerzitetu u Tibingenu sluša predavanja iz filozofije. Posle povratka u Pariz bavi se raznim zanimanjima: piše emisije iz kulture za radio, prevodi sa nemačkog Remarkove romane, radi kao reklamni agent, pravi televizijske emisije posvećene fotografiji.
Od 1962. godine počinje da piše svoj prvi roman Petko ili limbovi Pacifika (Venerdi ou les limbes du Pacifique) koji će biti objavljen 1967. i dobiti Veliku nagradu Francuske akademije. Drugi roman, Kralj vilenjaka (Le Roi des Aulnes, 1970) donosi mu najuglednije književno priznanje, Gonkurovu nagradu, a ubrzo postaje i član Gonkurove akademije. Posle ovog uspeha isključivo se posvećuje pisanju. Putuje u Indiju, Kanadu, Japan i Egipat. Objavljuje treći roman Meteori (Les Météores, 1975) i neku vrstu intelektualne biografije pod naslovom Vetar Svetog Duha (Le Vent Paraclet, 1977). Sledeće, 1978. godine, pojavljuje se prva zbirka pripovedaka, Tetreb (Le Coq de Bruyère). Četvrti roman Gašpar, Melhior i Valtasar (Gaspard, Melchior et Balthazar) pojavljuje se 1980. Turnijeova slava prelazi granice Francuske. Prevode ga na preko dvadeset jezika. Posle pripovesti Žil i Žana (Gilles et Jeanne, 1983) objavljuje svoj peti roman Zlatna kapljica (La Goutte d’or, 1985). Drugu zbirku pripovedaka Ponoćna ljubavna gozba (Le Médianoche amoureux) objavio je 1989, a nakon nje roman Eleazar ili Izvor i grm (Eléazar ou la Source et le Buisson, 1996), zbirku eseja Slavlja (Célébrations, 1999), te Ekstimni dnevnik (Journal extime, 2002) i dr. Pored romana i pripovedaka Turnije piše i za decu, objavljuje eseje o književnosti i umetnosti, fotografiji i zbirke kratkih proza.
Mišel Turnije umro je 18. januara 2016. i sahranjen je u selu Šoazel, u dolini Ševrez.
