Izdavačka kuća „Agora” se sprema da se na predstojećem Beogradskom sajmu knjiga predstavi u nešto većoj produkciji, sa preko trideset novih naslova, a u međuvremenu su obnovljena i nova izdanja: višestruko nagrađenog romana Milisava Savića, „La sans pareille“, te knjiga „Nove mozgalice“ Mikija Mikloša Marotija, i „Hronologija hrono uspeha“ Lane Strajnić. Takođe, „Agora“ je sa tri naslova otvorila novu biblioteku „Slon koji leti“, posvećenu deci i omladini.
Izdavački koncept „Agore” se temelji na podrazumevanju veoma visokih estetskih kriterijuma kada je u pitanju domaća i prevedena beletristika, tako da preko šezdeset nagrada krasi preko 300 naslova koliko ih je ova kuća objavila za 14 godina svoga postojanja.
Pre Nobelove nagrade, naši čitaoci su imali prilike da se druže sa delima Doris Lesing i Alis Manro, ali i sa delima niza drugih najvrednijih savremenih svetskih i srpskih pisaca.
Temeljne Agorine biblioteke „Agora” i „Kalendar” donose čitaocima nova dela svetske i srpske proze, dok edicije „Link”, „Arijel”, „Enigma”, i „Zrenjanin” nastavljaju svoju tihu misiju u našoj kulturi. Biblioteka „Slon koji leti” je novo izdavačko polje u koje Agora ulazi u ovoj godini.
U biblioteci „Agora” koja donosi nepoznate svetove savremene svetske proze, ponajčešće prvi put na srpskom jeziku, štampane su izabrane priče: Španca Leopolda Lugonesa, Argentinca Giljerma Martinesa i Meksikanca Alfonsa Rejesa, koji spadaju u najznačajnije pisce savremene hispanske i latinoameričke književnosti; skandinavski romani, od švedskog klasika Jalmara Sederberga i jednog od najznačajnijih savremenih proznih dela skandinavske književnosti, Finca Ćela Vestea; a zatim i Duška Rodeva, jednog od najistaknutijih pisaca savremene makedonske književnosti.
Kada su u pitanju hispanska i latinoamerička književnost, čitaoci će moći da se upoznaju sa pričama Leopolda Lugonesa, čija fantastika, prema rečima prevodioca Ane Marković, „još uvek odražava svet u kome su čuda odista čudesna, uzbudljiva i opasna i ostavljaju duboke a ponekad i kobne posledice na one koji ih iskuse“. „Odvratna sreća” Giljerma Martinesa predstavlja izbor priča iz opusa, u Srbiji već poznatog pisca, Giljerma Martinesa. Ljubitelji meksičke književnosti imaće prilike da pročitaju izabrane priče jednog od najznačajnijih njenih predstavnika svih vremena. Reč je o Alfonsu Rejesu, kojeg je i sam Borhes nazivao „prvim čovekom latinoameričke književnosti“.
„Agora” ove godine nastavlja da objaviljuje značajna dela makedonske proze. Štampanjem romana „Svetla budućnost počinje sutra, najkasnije preksutra“ kompletiran je prevod trilogije Duška Rodeva o Dojranskom, posvećena golootočkom iskustvu.
Kada je u pitanju skadinavska književnost, „Agora“ je objavila „Doktora Glasa“ Jalmara Sederberga, remek-delo o trpljenju moći, o jezivim moralnim dilemama, u kome se sučeljavaju utisci o štokholmskom fin-de-siécle-u sa psihološkim portretom čoveka obuzetog opsesijom. Pored toga, pred srpskom čitalačkom publikom je i jedan od najznačajnijih savremenih skandinavskih romana – „Priviđenje ’38“ Ćela Vestea.
U ediciji „Kalendar” koja donosi prozne knjige savremenih srpskih pisaca do sada je izašlo oko 100 naslova od kojih su mnogi ovenčani svim domaćim književnim nagradama koje se dodeljuju za prozu.
Ove godine je izašlo šest naslova, a roman „La sans pareille“ doživeo je i drugo izdanje. Knjige Mirka Demića, Vujice Ognjenovića, Dragana Jovanovića Danilova, Đorđa D. Sibinovića, Ivanke Kosanić i Slobodana Simića već su izazvale značajnu pažnju javnosti.
U biblioteci „Link“ objavljene su knjige „Gradovi kulture: globalna perspektiva“ Debore Stivenson, gde se osvetljavaju dominantni trendovi u kulturnom planiranju; i „Filozofija entropije“ Nikole Kajteza, gde se istražuje fenomen entropije, približavajući se razumevanju porekla i smisla postojanja.
Regionalna biblioteka „Zrenjanin“ ove godine je dobila čak tri naslova: „Očev novi mandat“ Slobodana Mandića, „Vrt na banatskoj strani sveta“ Vučine Šćekića i „Ukletu ljubav“ Vuksana Kneževića.
U ediciji „Arijel“ posvećenoj poeziji, „Agora“ je predstavila izabrane pesme Gintera Kunerta, jednog od najznačajnijih nemačkih autora i meksičkog pesnika Haimea Labastide.
„Hronologija hrono uspeha” Lane Strajnić, kojom je prošle godine otvorena biblioteka „Zdrav život“ sada ima i drugo izdanje ovog ličnog dnevnika hrono ishrane.
Biblioteka „Enigma“ je uz drugo izdanje „Novih mozgalica 1“ dobila i novu zbirku zadataka zabavne logike enigmatičara Mikija Mikloša Marotija, pod naslovom „Nove mozgalice 2“.
Ove godine je otvorena i nova biblioteka „Slon koji leti“, posvećena deci i omladini. Najmlađa čitalačka publika imaće prilike da se upozna sa romanom „Sjajno“, jednog od najznačajnijih irskih pisaca, Rodija Dojla. Tinejdžerima je posvećena knjiga „Prva ljubav u Ružičastoj ulici“ makedonske autroke, Natali Spasove. Kada je u pitanju domaća književnost, Đorđe Pisarev otvara novo polje u svom obimnom opusu, knjigom za decu i mlade, pod naslovom „Pozna večera za Gospođu Fibi“.
Neposredno nakon beogradskog sajma knjiga, Izdavačka kuća „Agora“ planira da objavi niz novih naslova svetske književnosti do kraja 2016. godine. Reč je o zbirki priča Luise Valensuele „Simetrije“, te romanima Pasija Ilmarija Jeskeleinena „Lasica i njih devetoro“, Pitera Hobsa „U voćnjaku lastavice“, Burhana Sonmeza „Istambul, Istambul“, Lidije Dimkovske „Skrivena kamera“ i antologiji savremene slovačke priče druge polovine XX veka pod naslovom „Crna boja radosti“ koju je sastavio i preveo Mihal Harpanj. Kada je u pitanju domaća književnost, planirano je i objavljivanje zbirke priča Ljiljane Đurđić „Silva Jugoslovenka“.
