Da li ste ikada pomislili da је jedan tako običan predmet kao što je stolica, koji stoji u uglu sobe skromno poput hoklice ili razmetljivo poput plišane fotelje, zapravo svedok bezbroj neverovatnih priča, događaja i životnih sudbina? I da svaka stolica pamti velike snove, želje, nade, izmaštane slike i igre svojih vlasnika – od slavnog slikara Van Goga, preko prve žene u svemiru Valentine Tereškove, do mladih aktivista koji se bore da svet učine boljim.

U izdanju Kreativnog centra, u ediciji Različak, objavljena je zbirka priča 100 LICA STOLICA. Pred čitaocima je neobična knjiga čija je glavna junakinja niko drugi do – stolica. Dvadeset dve priče o njenih stotinu lica izatkala je od mašte, humora i mrvice stvarnosti spisateljica Jasminka Petrović, autorka brojnih knjiga za decu i mlade, a knjigu su ilustrovala dvadeset dva ilustratora.

Raznovrsnim pričama autorka skreće pažnju na ovaj upotrebni predmet, najčešće uobičajeni element enterijera, i time nam pruža uvid u svakodnevicu i deo nečijeg ličnog sveta. Čitajući priču Stolica za maštanje, u prilici smo da možda prvi put zamislimo Van Gogov životni prostor, iako smo verovali da o tom slikaru mnogo znamo. Uz Stolicu za slušanje priča shvatamo čega se boji dete u nekoj dalekoj zemlji u kojoj postoje škole s jednim đakom. Stolicu doživljavamo zdravo za gotovo sve dok nas priča Školska stolica ne suoči sa svetom u kojem stolice nema jer nema vremena za odmor, a priča Život bez stolice vodi nas tamo gde se do stolice nije ni stiglo, tamo gde postoje samo kamen i gola zemlja.

Vrsta stolica ima koliko i vrsta ljudi. Svaka priča nas upoznaje s različitim ličnostima – savremenim, istorijskim, mladim i starim. Sve one govore različitim jezicima – dečjim, književnim ili slengom – i nalaze se u sredini u kojoj je jezik kojim se služe očekivan, a tip njihovih stolica uobičajen, skoro kao da samo takvo okruženje i postoji. Prolazeći kroz te svetove, sagledavamo njihovo mnoštvo i različitost. I baš kao u jednoj od priča, obična stolica postaje predmet pomoću kojeg se otiskujemo u daljinu, u predele mašte, tamo gde smo slobodni da sve ono obično zamenimo neobičnim. Postajemo svesni sedišta na kojem smo dok čitamo, sopstvene perspektive i načina razmišljanja i uviđamo da ih možemo promeniti na 100 načina.

ČITAJTE  Razgovor o romanu "Uhvati zeca" Lane Bastašić

Priče iz ove knjige, koje nas vode kroz različite doživljaje, imaju i svoje drugo lice u poglavlju Stvarno, gde se nalaze mnogi istiniti podaci o svakoj od dvadeset dve teme. U ostalim poglavljima možemo se upoznati s različitim vrstama stolica – od šamlice i hoklice, preko kuhinjske stolice, do raskošnih fotelja i ligeštula. Pročitaćemo kratke zanimljive crtice o čuvenim stolicama, njihovim izumiteljima i vlasnicima. Čak ćemo se sresti i sa stolicama po kojima se piše.

Dvadeset dve priče ilustrovala su dvadeset dva izuzetna i osobena ilustratora. U ovoj knjizi prepliću se stvarno i nestvarno, baš kao i u detinjstvu, kaže Jasminka Petrović. To preplitanje nas, poput koraka nekog čarobnog plesa, vodi od priče do priče prikazujući nam skladne parove reči i slika.

100 LICA STOLICA je knjiga koju ćete voleti, preporučivati i poklanjati. Od nje se nećete rastajati i rado ćete je čuvati među uspomenama.

Jasminka Petrović je napisala više od 30 knjiga za decu i mlade, a mnoge od njih nagrađene su brojnim nagradama. Prevedene su na više od 25 jezika, a neke su dramatizovane u pozorištima za decu i mlade u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu i Stokholmu. Po knjizi O dugmetu i sreći urađena je pozorišna predstava, a po motivima tog romana snimljen je film Zlogonje. Roman Leto kada sam naučila da letim dobio je najviše nagrada od svih njenih knjiga. Postavljen je na pozorišnu scenu, nalazi se na spisku izborne lektire, a ta priča će se uskoro pojaviti i na filmskom platnu.

Jasminka Petrović je bila urednik tinejdžerske emisije na radiju. Pisala je za mnoge časopise i uređivala National Geographic Junior na srpskom jeziku. Učesnik je u različitim programima i projektima koji podstiču dečju maštu i stvaralaštvo. Sa udruženjem Krokodil organizuje književni festival za decu Krokodokodil. Scenarista je dečje serije Kukuriku šou (RTS). Jedan je od osnivača Pokreta za poboljšanje kulture za decu i mlade Ura kultura. Inspiraciju pronalazi u razgovorima s decom. Veliku podršku dobija od porodice, rodbine i prijatelja. Voli jesen, more i vetar.

ČITAJTE  Poslednji i dosad neobjavljeni roman Fransoaz Sagan i na srpskom jeziku

Knjigu 100 LICA STOLICA ilustrovali su: Ivica Stevanović, Ana Petrović, Nikola Vitković, Dragana Radanović, Marica Kicušić, Igor Kekeljević, Manja Ćirić, Aleksandar Zolotić, Boris Kuzmanović, Dobrosav Bob Živković, Jelena Vasiljević, Milica Radenković Smiljanić, Maja Veselinović, Sonja Paunović Varga, Vane Kosturanov, Luka Tilinger, Marija Jevtić, Dušan Pavlić, Maša Avramović, Aleksa Jovanović, Gradimir Smuđa i Milenko Stevanović.


Leave a Reply

Your email address will not be published.