Izdavačka kuća Službeni glasnik nedavno je objavila nekoliko novih naslova koje vam, ovom prilikom, predstavljamo.
Roman Čovek sa pola srca priča je o ljudima našeg doba, njihovim radostima i skrivenim željama, o traženju smisla i odgovornosti roditeljstva. Stereotipe svakodnevice Stojiljković razgrađuje kroz neočekivane obrte, prikazujući ljudsku prirodu iz različitih uglova. Ovo je topla priča o potrebi čoveka da voli i bude voljen. Celim srcem.
U toku: U ranom dvadesetom veku, umetnost i njene institucije našle su se pred kritikom novog demokratskog i egalitarnog duha. Nestaje shvatanje umetničkih dela kao „svetih predmeta“ i ona se doživljavaju samo kao predmeti. To je značilo napad na realizam, kao i na tradicionalnu misiju očuvanja muzeja. Poznati teoretičar umetnosti Boris Grojs tvrdi da je to dovelo do razvoja „direktnog realizma“, umetnosti koja neće stvarati predmete, već prakse (od umetnosti performansa do relacione estetike), koje ne mogu da prežive. Ali već više od jednog veka svaki napredak u tom pravcu brzo je praćen novim sredstvima za očuvanje prepoznatljivosti umetnosti.
U knjizi U toku Grojs navodi paradokse nastale usled te tenzije i istražuje umetnost u doba novog medija – interneta, tvrdeći da ako su nam tehnike mehaničke reprodukcije dale predmete bez aure, digitalna proizvodnja stvara auru bez predmeta, pretvarajući sve svoje materijale u iščezavajuće markere prolazne sadašnjosti.
„Knjiga prati kroz čitav jedan vek, pa i duže, složeni dijalog između umetnosti i filozofije, politike, masovnih medija, stila života, muzeja i, odnedavno – interneta. Neki tokovi su poznati, ali većina nije: od avangarde ruske revolucije do staljinističke države kao totalnog umetničkog dela, od Klementa Grinberga do Gugla, od Martina Hajdegera do Džulijana Asanža. Prepuni neverovatnih provokacija, lepršavih asocijativnih skokova i produktivnih paradoksa, ovi eseji predstavljaju izazov i zadovoljstvo ih je pročitati.“
Teri Smit, autor knjige What Is Contemporary Art?
Gospodar vodenica na Zeti: „Jesen je. Ona je kao ptica: jednim krilom se raširila prema planinama, a drugim prebacila preko reke i ravnice. Sve je dobilo drugi izgled: i nebo i brda i vode, lišće je žuto, bakarno, boje rđe, a ruj crven kao krv; polako počinje da kaplje, list po list.“
– Dušan Đurović
„Poetski opisi prirode u pripovetkama uvek su bili važan deo njihove strukture i sadržine, često saglasan sa doživljajem književnih likova, a još češće s autorovim odnosom prema priči i njenom značenju.
Đurović je, naime, takvim opisima dovodio u naglašen kontrast negativno doživljavanu stvarnost u kojoj su po-stajali njegovi književni likovi i postojanost i lepotu prirode, koja je svojim značenjima, iako na prvi pogled odvojenim od fabulativne linije teksta i sa istaknutim kontrastom prema njemu, u suštini umanjivala eksplicitni negativni smisao životnih teškoća u kojima su se nalazili književni protagonisti, dovodeći ih u uslovnu vezu sa trajanjem života i same stvarnosti.“
– Marko Nedić
Tajna Beogradske Madone: Na vrhu čela nazirao se bled i nejasan profil mladog čoveka duge kose i brade. Oprezno sam uklanjao boju i prvi utisak je izazivao sumnju da je u pitanju lik Hrista. Uveličavajućim staklom jasnije su se videle crte lica i profil koji podseća na Bogočoveka. Pomislio sam da je ovo susret s Bogom, a ne s vajarom koga tražim.
Bio je neprimetan, skoro pokriven kovrdžavom kosom oivičenom trakom svetice. Čisteći taj deo, otkrio sam godinu 1491. i inicijale LV, koji su se nalazili pored malog profila. Prepoznao sam Leonarda i njegove inicijale. Sumnja u imaginaciju podstakla me je da uveličavajućim staklom proverim urezane inicijale, godinu i nepoznati profil mladog Leonarda iz Milana.
Srodne duše: Minula je tek koja godina otkako je Vladimir Vučković književnu brazdu ovratio oko svog topraka – Zaplanje (jugoistočni deo zemlje Srbije), čiju geografsku, jezičku i svaku drugu osobenost zajemčuje Suva planina, koja se, visinom svojom i prostranošću, putniku namerniku izdaleka ukazuje kako božji znak, a izbliza kao bajkoviti predeo gdeno loze svoje svrza svakovrsno bilje i sjavljuju se u ružu vetrovi, zamećući često i jedini razgovor u opustelim selima, među sastarelim ljudima kojima je, većma, goli život „ziratno imanje“…
Kao pripovedač i romansijer, Vladimir Vučković ne premotava sa tuđe kanure prozno svoje predivo (premda se naklonom odaziva gdekojim srpskim spisateljima: S. Sremcu, B. Stankoviću, S. Džuniću), niti je pak preterano rukovedao po zavičajnim jezičkim livadama – on se samo jezičkim merdevinama (na kojima se poznaju „zaplanjske prečage“) spušta u bunar sećanja, gde se jedino i mogu potražiti dobre priče, što posvedočuje i priča „Srodne duše“, koja se „raskomotila“ u ovom, istozvanom romanu kratkog metra, a dubogog dosega i širokog obuhvata.
Elem, ovaj kratki roman, iliti „protegnuta pripovetka“ (a tako su „građeni“ i Sremčevi romani!) pada kao krepka kapka u savremeno srpsko knjižestvo, u kojem Vladimir Vučković odavno nije nepoznat pisac…
– Radovan Beli Marković
Istine od kojih bežimo: Hoćemo li da znamo nešto od čega najradije odvraćamo pogled? Da saznamo stvari o sebi, a da pri tome ne laskamo? U tom pogledu nema boljeg vodiča od Larošfukoa, kako nekad, tako ni danas. S tim se slažu i Volter, Fridrih Niče, Marsel Prust, general De Gol, Artur Konan Dojl… U ovoj izvrsnoj i dragocenoj knjizi naći ćemo misli o autorovim omiljenim temama, o samoljublju, poroku i vrlini, ljubavi i ljubomori, pristrasnosti, prijateljstvu, strasti i ponosu. U svojoj četrdesetoj godini, Fransoa, vojvoda od Larošfukoa (1613–1680), napustio je politiku i počeo da piše svoje maksime. Poetična, ironična i često humorna, njegova mudra zapažanja brutalno su dalekosežna i odličan su izvornik za svakog ko je istinoljubiv i inteligentan.
Podsećamo da povodom Uskrsa i Svetskog dana knjige i autorskih prava, odabrana Glasnikova izdanja biće na popustu do 40%. Konkretnije informacije o knjigama koje su u ponudi možete pronaći OVDE.