Jošimoto Banana je počela da piše sa pet godina i do sada nije prestala.
Iz ljubavi japanskog pesnika, filozofa i književnog kritičara koji je predvodio studentske demonstracije tokom šezdesetih godina minulog veka i poznate umetnice koja se bavi mangama rođena je najpoznatija Banana na svetu. Jošimoto Banana danas je jedna od kultnih japanskih autorki čija slava, sa knjigama i pričama prevedenih na preko dvadeset svetskih jezika, nadilazi nacionalne granice. Pre petnaestak godina bila je i gošća beogradskog sajma knjiga, a njene knjige se kod nas i dalje prevode i rado čitaju.
Umetnost kao sudbina
Banana je bila predodređena da postane umetnica. Za razliku od većine drugih Japanaca živela je u liberalnom porodičnom okruženju gde su joj pružali punu slobodu i podršku. Već u srednjoj školi živela je sa svojom tadašnjom simpatijom što je gotovo nezamislivo u japanskom društvu.
View this post on Instagram
Počela je da piše već sa pet godina inspirisana radovima svoje dvanaestogodišnje sestre. Svoj pun književni kapacitet pokazuje tek kada kao diplomski na studijama književnosti piše priču Mesečeva senka (Moonlight Shadow) za koju je bila i nagrađena. Na fakultetu i bira svoj umetnički nadimak Banana (od porodice je nasledila prezime Mahoko) zato što joj je delovao androgino i zato što voli cvet banane.
Roman napisan u kafani
Posle diplomiranja radi kao konobarica u Tokiju gde, pod budnim okom gazde i kolega koji se prave da ne znaju šta radi, koristi svaki trenutak da piše svoj prvenac.
I tu, između kafanskih stolova nastaje roman Kuhinja koji ju je odmah nakon objavljivanja 1988. godine vinuo u sam vrh japanske književnosti. Za njega dobija dve prestižne književne nagrade, a do danas je, samo u Japanu, imao šezdeset izdanja. Knjiga je dva puta adaptirana za veliko platno, što postaje manir i sa potonjim njenim delima koje rado oživljavaju.
Ključni motivi ove dvodelne priče jesu usamljenost u velikom gradu, prevazilaženje bola zbog gubitka i pronalazak srodne duše. Glavna junakinja Mikage Sakurai još kao dete ostaje bez roditelja te je odgajaju baka i deka koji, takođe, jedno za drugim odu ostavljajući je samu. Osim kuhinje i pripremanja hrane koje je smiruju onda novi dom pronalazi kod mladog cvećara Juićija Tanabea koji živi sa svojom trans majkom Eriko.
Dok Sakurai u njima polako pronalazi svoju pravu porodicu i po prvi put se upoznaje sa toplinom porodičnog doma, ma koliko ta toplina bila neuobičajena, čitaoci otkrivaju nove vidove usamljenosti i prevazilaženja bola zbog gubitka. Nakon smrti majke mali Mikage utehu pronalazi u biljkama i cveću kojima uskoro posvećuje svoj mladi život. Njegov otac tragajući za svojom pokojnom suprugom u praznini ništavila svoje duše otkriva sopstvenu ženstvenost i nakon tranzicije otvara dreg klub sa specifičnom klijentelom.
Drugi deo ovog kratkog romana u fokusu ima Mikageovo prevazilaženje patnje i bola nakon što je njegova majka stradala u transfobičnom napadu. Sada je Mikage u opasnosti da ostane bez svoje čovečnosti, te Sakurai mora da izađe iz svoje kuhinje i da, uz nekoliko zaista ukusnih specijaliteta, pomogne svom prijatelju da u svojoj osamljenosti pronađe nekoga.
Treći deo srpskog izdanja ove knjige, koju je u prevodu Ksenije Todorović objavila izdavačka kuća Tanesi, donosi i bonus u vodu nagrađene diplomske priče Mesečeva senka. U ovoj priči glavna junakinja u saobraćajnoj nesreći ostaje bez svog momka i srodne duše te pokušava da pronađe utehu makar i u nadnaravnom. Banana ni ovde ne odustaje od kvir momenata i pripoveda i o dečaku koji je u istoj nesreći ostao i bez brata i bez svoje devojke. On tu bol i usamljenost pokušava da prevaziđe tako što u javnosti i u školi nosi školsku uniformu nastradale ljubavi.
Spoj modernog i tradicionalnog
Kao tipična predstavnica nove generacije književnika Banana piše jednostavnim i lako razumljivim stilom, koristeći popularne reference i žargone, istovremeno ne odustajući od tradicionalne japanske lirike koja se u Kuhinji i Mesečevoj senci manifestuje kroz slike meseca. Ovaj motiv prirode, tako tipičan za tradicionalnu japansku književnost, ovde se suprotstavlja modernim predmetima karakterističnim za potrošačko društvo.
Jezero
Usamljenost, smrt dragih osoba i pokušaj prevazilaženja i pronalaženja srodne duše prisutni su i u romanu Jezero koji je Tanesi, u prevodu Ksenije Todorović, objavio pre nekoliko godina. Glavna junakinja romana Ćihiro živi sama, izbegava veze i druženje sa ljudima i nema prijatelje. Nakon smrti majke postaje još usamljenija. Utehu pokušava da pronađe u druženju sa mladim Nakađimijem. Čini joj se da u njemu može da se ogleda njen bol. Međutim, ono što ne zna jeste da je njen dragan psihički mnogo neuravnoteženiji, nestabilniji, ranjiviji… Da bi ga izlečila ona mora da otkrije njegovu tajnu i rasvetli traumatično iskustvo koje je doživeo kao dete. Iza ove misterije krije se i zloglasni kult Aum Šinrikio koji je postao planetarno poznat kada su 1995. u tokijskom metrou ubili trinaestoro ljudi.
Banana se i ovde bavi ljudima koji žele da prevaziđu traumatična iskustva, kao i onima koji žele da se otvore prema svetu i da, u celosti, osete radost življenja. Kao i u knjizi Kuhinja i ovde se tematizuje susret dve tužne duše i njihova interakcija ka ozdravljenju i novom rađanju.
Upravo je taj optimizam ono što ove knjige čini privlačnim milionima čitalaca širom sveta.
Piše: Milan Aranđelović
