Na današnji dan 1926. godine u Nju Džersiju je rođen Ričard Metison, jedan od najplodnijih i najuticajnijih savremenih pisaca fantastike. Kao dete norveških imigranata, odrastao je u Bruklinu, gde je završio Višu tehničku školu. Učestvovao je u Drugom svetskom ratu, nakon kog je, 1949. godine, diplomirao žurnalistiku na Univerzitetu Misuri.
Gotovo čitav njegov opus u znaku je prožimanja naučne fantastike i horora sa manjim ili većim uplivom čiste fantastike. Prvu naučnofantastičnu pripovetku, “Rođen od čoveka i žene”, objavio je u “The Magazine of Fantasy and Science Fiction” 1950. Roman “Ja sam legenda” objavljen je 1954, a zatim tri puta ekranizovan, najpre kao “Poslednji čovek na Zemlji” (The Last Man on Earth), sa Vinsentom Prajsom u naslovnoj ulozi, zatim pod naslovom “Poslednji čovek” (The Omega Man), sa Čarltonom Hestonom, i 2007, kao “Ja sam legenda”, sa Vilom Smitom u glavnoj ulozi.
“Pisao sam roman ‘Ja sam legenda’ nakon što sam video ‘Drakulu’. Pomislio sam da je to baš strašno, ali da bi strašnije bilo kada bi ceo svet bili vampiri”, rekao je Metison jednom prilikom.
I druga njegova dela doživela su ekranizacije, poput “Čoveka koji se smanjuje” (film “Neverovatni čovek koji se smanjuje”), “Duela” (u režiji Stivena Spilberga) i “Dok budan sanjam” (sa Robinom Vilijamsom i Kubom Gudingom Juniorom u glavnim ulogama).
Pored navedenih dela, istaknuto mesto u njegovom književnom opusu čine i ostvarenja: “Obale svemira” (1957), “Šok” (1961), “Šok 2” (1964), “Šok 3” (1966), “Udarni talasi” (1970), “Paklena kuća” (1971), “Šok 4” (1980), a romani poput “Komešanja jeke” (1958) i “Kad budan sanjam” (1978) čine primer izuzetno uspešnog spajanja različitih žanrova.
Za svoje litrerarno stvaralaštvo četiri puta je zavredio prestižno Svetsku nagradu za književnost (World Fantasy Award), kao i nagradu “Brem Stoker” za najbolju zbirku horor priča.
Tokom sedam decenija karijere, Metison je iza sebe ostavio i više od 80 scenarističkih ostvarenja, među kojima su scenariji za filmove “Pad kuće Ašer”, “Bunar i klatno”, “Gavran” (po delima Edgara Alana Poa), kao i brojne epizode serijala “Zona sumraka” i “Zvezdane staze”, a ostaće upamćen i kao potpisnik adaptacije Bredberijeve “Marsovske hronike” u obliku mini-TV serije.
Izdavačka kuća “Čarobna knjiga” je u prevodu na srpski jezik objavila romane “Ja sam legenda”, “Komešanje odjeka” i “Paklena kuća”.
Izvor: Art-Anima
