Dok se Niš priprema za još jedno izdanje konvencije fantastike „Zmajkon“, grad počinje da pulsira u ritmu mašte, epskih avantura i fantastičnih svetova. Ove godine, festival koji okuplja pisce, ilustratore, kosplejere, gejmere i ljubitelje žanra iz čitavog regiona otvara vrata 15. maja, uz bogat program i brojne goste iz zemlje i inostranstva. U središtu ovog događaja, kao njegov pokretač i idejni stub, nalazi se pisac Miloš Petković – umetnički direktor festivala.
U razgovoru za Bookvar magazin, Petković otkriva kako izgleda stvarati jedan od najvažnijih žanrovskih festivala u Srbiji, kako je Zmajkon uspeo da postane regionalni centar fantastike i zašto veruje da neposredni susreti između autora i publike ostavljaju najdublji trag.
- Šta je bila Vaša ideja vodilja kada ste pokrenuli Zmajkon i kako se ona razvijala do danas?
Želeli smo da našem gradu Nišu, koji ima ozbiljnu bazu stvaralaca i ljubitelja fantastike, priuštimo festival kakav on zaslužuje. Isto tako, razmišljali smo i svim onim ljudima, bez obzira na starosnu dob, kojima će festival biti prilika da posete Niš, osete gostoprimstvo grada na Nišavi, posete znamenitosti poput tvrđave, Ćele kule, Čegra, Medijane i, povrh svega, na Zmajkonu sretnu drage umetnike iz svih branši. Imali smo dva velika cilja, da postanemo konvencija i da internacionalizujemo priču – i uspeli smo pretprošle godine. Doveli smo Pitera V. Breta iz Njujorka, Adriana Čajkovskog iz Engleske, titana svetske fantastike Stivena Eriksona iz Kanade, a sada nam dolazi Džon Gvin. Ako tome pridodamo domaće legende, poput Boba Živkovića i Igora Kordeja na primer, mislim da rastemo onako kako smo nekada maštali.
- Kako biste opisali duh Zmajkona onome ko nikada nije bio na festivalu?
Kao jednu plemensku zajednicu (smeh). Energija na Zmajkonu je zarazno dobra, da se tako izrazim, kao da smo svi iz iste gimnazije, na nekoj ekskurziji, interaktivno je, gosti iz inostranstva su, na primer, istakli da nigde drugde nisu imali tako bliske susrete sa čitaocima. Sve vreme se nešto dešava: u maloj sali NKC-a dešava se radionica crtanja, u podrumu se pararelno igraju tri-četiri društvene igre, studenti obilaze izložbu, pisci potpisuju knjige na Bazaru a u velikoj sali NKC-a prikazuje se neki od kultnih filmova fantastike. Možda zvuči izlizano ali zaista ima za svakog po nešto. Pritom, sve je besplatno, od samog ulaza na festival, do tribina, projekcija i radionica. Izlagačima ne naplaćujemo štandove. To je već do nas, Nišlija. Imamo običaj da „gađamo“ ljude Niškim pivom i izvrsnom hranom. Tako da – dobro nam došli!
- Koliko je teško osmisliti program koji istovremeno zadovoljava fanove književnosti, stripa, kospleja, igara i filma?
Ja, kao umetnički direktor Zmajkona, imam sreću da su preostale dve glave „Kerbera konvencije“ Boban Vučković, predsednik društva fantastike „Ordo Drakoniš“ i Srđan Savić, direktor Niškog kulturnog centra. Nas trojica osmišljavamo program od samih početaka i moram da naglasim da nijednom nismo imali ni najmanji problem, nesuglasicu, dilemu. Polazna tačka da program bude raskošan, da bude i edukativan i zabavan, da ponavljamo dobre stvari i da prododajemo nove, koje će biti osveženje. Neću reći da je lako jer nije ali nije ni teško jer su naši motivi čisti, volimo fantastiku i radimo to zbog sebe i svih onih istomišljenika čiji broj raste iz godine u godinu.
- Ovogodišnji program je izuzetno bogat i raznolik – da li postoji neka aktivnost ili segment na koji ste lično najponosniji?
View this post on Instagram
Iskreno, ne volim da izdvajam segmente pojedinačno jer sve vidim kao jednu obimnu knjigu sa mnogo dobrih poglavlja, ali pošto ste pitali – ispoštovaću. Najponosniji sam što nam, iz godine u godinu, dolaze velika svetska imena fantastike, pisci koji su svojim knjigama osvojili svet. U njima sada imamo prijatelje, ambasadore koji imaju samo lepe reči za Zmajkon, za Niš, za nas iz organizacije. Da smo nekom rekli da ćemo jesti burek sa Piterom Bretom, posetiti Ćele kulu sa Čajkovskim (dobitnik nagrade Artur Klark), da ćemo popiti Niško pivo sa Eriksonom i čekati kod tvrđave Džona Gvina, niko nam ne bi verovao. Ali, mi jesmo. Na to sam ponosan.
- Džon Gvin je jedno od najzvučnijih imena na listi gostiju – kako je došlo do njegove posete i šta publika može da očekuje od njegovog gostovanja?
Dodali smo se na Fejsbuku i Instagramu prošle godine dok nam je u Nišu bio Erikson. Kad se Zmajkon završio, pustio sam mu poruku, onako neobavezno, jer smo ekipno procenili da bi bio izuzetan gost. Prihvatio je oberučke, čak će doći sa suprugom. Moram da kažem da nam je od velike pomoći i Ivan Jovanović, prevodilac i naš drug, ali i Laguna kao izdavač, Niška pivara kao veliki niški brend, pa entuzijast Dejan Mitić, direktor GAK-a u Nišu, Akademija tehničko-vaspitačkih strukovnih studija u Nišu itd… Ljudi će moći da se druže sa Gvinom, dobiju potpisane primerke njegovih knjiga, da mu postave pitanja na tribinama, slikaju se. Moram da kažem da deluje kao izuzetan tip, jedva čekam da ga upoznam i lično.
- Radionice sa kosplejerima su najavljene kao novina – možete li nam reći nešto više o tome?
Radionice će biti osveženje, bilo ih je i ranije ali u manjem obimu. Sada je tu i Dečiji kulturni centar Niš koji dovodi deci iz niških škola ali biće i starijih, odraslih. Mislim da je to idealna prilka da ljudi probaju nešto zanimljivo što, možda, do sada nisu radili, da se zabave i usput nešto nauče.
- Koliki značaj ima Zmajkon za kulturni život Niša, ali i šire – za fantazi scenu u Srbiji i regionu?
Rekao bih da je značaj sve veći i veći, da raste. Bob Živković je mnogo pričao o tome na tribini, pa medijima, u podkastima. Zmajkon se desio srpskoj fantastici, mi smo tu da održavamo plamen. Najveći uticaj je kod mladih i dece. Imaju priliku da sretnu prave uzore pa i da sami krenu tim stopama. A što se tiče Niša – dolaze nam i posetioci iz obližnih zemalja, rezervišu smeštaj, obilaze znamenitosti, kupuju suvenire, posete restorane, kafane, kupe nešto na Bazaru, to je dobro za turizam i drago mi je da se i to dešava zbog naše priče. Prošle godine su na Zmajkon dolazili naši ljudi iz dijaspore koji godinama pre toga nisu stizali do rodnog grada. To me je mnogo obradovalo.
- Kakve su vam ambicije za naredne godine?
Pokušaćemo da privučemo još velikih imena iz inostranstva i sa prostora bivše Jugoslavije, da obogatimo program, voleo bih da imamo takmičenja u video-igrama na primer, da imamo takmičenja u kospleju, maskenbal za klince i slično. Ako Bog da, dovešćemo u Niš i neko veliko glumačko ime iz nekog filma ili serije fantastike koja je planetarno popularna. Deluje nestvarno ali ja mislim da je moguće. Videćemo.
- Da li postoji neko ime – domaće ili strano – koje vam je “na listi želja” za buduće festivale?
Pošto je Stiven King u poznim godinama, a Dž. R. R. Martin i Džoana Rouling su, realno, nedostupni za nas, pokušaćemo sa Aberkrombijem, Naomi Novik, možda Patrikom Rotfusom, a postoje i pisci sa drugih govornih područja koji su nam interesantni. U kontaktu sam i sa jednim slavnim glumcem koji je mnogo popularan među fanovima fantastike, mislim da bi to bilo sjajno za sve, pokušaćemo pa kako bude.
- Kako Vi, kao pisac, doživljavate ovakve festivale? Da li oni imaju uticaj na Vaš kreativni rad?
Oduzimaju mi mnogo vremena za pisanje (hahahaha)! Ko li me je samo naterao da se uhvatim u to kolo?! Šalim se, naravno, Zmajkon je jedna od najlepših priča koje su mi se desile u životu, ja volim sinergiju, druženje. Uostalom, na tom festivalu je rođen moj prvi veliki strip „Tajna stare vodenice“, rođena je ideja za društvenu igru „Patuljci i vile“, redovni gost je Bob Živković koji je jedan od ilustratora mojih knjiga tako da – lepo ta priča puše u moja spisateljska jedra. Samo nek tako nastavi.
- Šta za Vas lično predstavlja Zmajkon – da li ga doživljavate kao posao, misiju, ili neku vrstu lične magije i zadovoljstva?
Ona jeste sve to što ste naveli ali, za mene lično, samo je ovo poslednje. Svestan sam da je misija jer mnogo lepo utiče na ljude, ima mnogo posla pa se svi „pokidamo“ i malo bolujemo posle ali zadovoljstvo da se družim sa gostima koji su sjajni svi ponaosob, a još magičniji kada su zajedno, nema cenu. To su one priče koje ćemo, s velikim zadovoljstvom, prepričavati unucima u smiraj naših života.
Razgovarao: Milan Aranđelović