Sudenti pored svoje kreacije, Foto: Mireya Salinas Izvor: atlasobscura.com

Kako su studenti napravili mašinu za čitanje knjiga na osnovu nacrta iz 16. veka


Ova mašina pomaže čitaocima da istovremeno čitaju osam tekstova. Jedini problem je što je teška 270 kilograma.

Digitalni 3D model mašine, Izvor: atlasobscura.com

Agostino Rameli je bio italijanski vojni inženjer koji je, tokom šesnaestog veka, dizajnirao mnoge sprave koje su menjale život u renesansi. Među njegovim napravama našle su se brojne dizalice, mlinovi za žito i pumpe za vodu.

Ipak, najupečatljivija naprava koju je izmislio bila je ona koja je trebalo da neguje um. U pitanju je nacrt mašine koja bi ljudima omogućavala da čitaju osam knjiga istovremeno.

Rameli je iza sebe ostavio zapis kako je ova mašina pogodna jer ne zauzima previše mesta, a mogla bi da pomogne ljubiteljima knjiga, naročito onima koji boluju od gihta.

Iako je ova mašina postojala samo u njegovim nacrtima i Rameli je nikada nije zaista konstruisao, vekovima je intrigirala naučnike i ljubitelje knjiga.

Stvar je postala zanimljiva 2018. godine, kada je grupa studenata inženjerskih studija na Tehnološkom fakultetu u Ročesteru odlučila da, na osnovu Ramelijevih originalnih nacrta, konstruišu dva ovakva čitača knjiga.

Prvo su marljivo istražili stare nacrte, a zatim su se postarali da potraže istorijski autentične materijale poput bele bukve i evropskog hrasta.

Uz pomoć kompjuterskog modeliranja, a zatim i uz primenu savremenih alata i procesa, polako su oživeli ideju starog inženjera.

Danas se jedna od ovih mašina nalazi u biblioteci Tehnološkog instituta u Ročesteru, a druga u biblioteci Univerziteta u Ročesteru. Svaka je teška nešto više od 270 kilograma i na njoj se može postaviti osam knjiga. Posetioci mogu sedeti, okretati drevni mehanizam i uživati u čitanju.

Ramelijev nacrt iz 1588. godine i moderna konstrukcija, Foto: Mireya Salinas, Izvor: atlasobscura.com

Ramelijev dizajn je inspirisao nastanak nekoliko točkova za čitanje knjiga u 17. i 18. veku. Neki od tih mašina ostale su sačuvane do današnjih dana.

Međutim, studenti tvrde da je mehanizam suviše komplikovan za izgradnju i upotrebu. Dodaju da je i u to vreme, a i pre toga, postojalo niz jednostavnijih mehanizama kojima su ljudi postizali istu funkciju.