Kako je Vargas Ljosa postao glumac


Peruanski nobelovac prerušio se u italijanskog plemića i sa sedamdeset osam godina majstorski odigrao ulogu u predstavi „Priče iz vremena kuge”.

Kako da nastaviš da živiš punim umetničkim životom i kada si pobrao najviše nagrade? Ovo pitanje mučilo je Marija Vargasa Ljosu kada je u sedamdeset četvrtoj godini najzad dobio Nobelovu nagradu, pošto se kolumbijski tvorac magičnog realizma Gabrijel Garsija Markes čitavu večnost (28 godina) pre njega, okitio stokholmskom medaljom. Markes, nažalost, nije više među živima, ali je Vargas Ljosa u punoj snazi. Neki čak kažu da je peruanski pisac kao Dorijan Grej, i da ne stari, prenosi Politika.

Repertoar Španskog pozorišta u Madridu obogaćen je neobičnom predstavom „Priče u vremenu kuge”, a na pozornicu je stao Mario Vargas Ljosa u svojoj sedamdeset osmoj godini. Već sam podatak da se jedan nobelovac na kratko prerušio u glumca, privlači veliku pažnju pa su sve karte za „Priče u vreme kuge”, koje se prikazuju samo do 1. marta, rasprodate. Ljosa igra italijanskog plemića iz 14. veka i sa još četvoro poznatih španskih glumaca prepričava zanimljive i smešne priče u jednom zamku, dok napolju, u udaljenom gradu vladaju zla vremena. Epidemija kuge kosi sve pred sobom.

Komad je zasnovan na Bokačovom „Dekameronu”, ali kako kaže Vargas Ljosa, ova predstava danas je aktuelna zbog „epidemije terorizma”. Danas je terorizam, kuga koja seje smrt po svetu.

Vargas Ljosa objašnjava i kako je Dekamerona priredio za pozorište. „Neke od priča sam adaptirao vrlo slobodno, i nisam se verno držao originala, neke delove sam skraćivao, a nekima sam dodavao likove”, rekao je za madridski „Pais”.

Sala u Španskom pozorištu je za ovu izvedbu potpuno preuređena: pozornica je u sredini, a okolo je bašta u kojoj sedi publika.

PROČITAJTE I OVO:  Šta se krije iza fraze "lud kao šeširdžija"

Ali kako se oseća nobelovac kad su sve oči uprte u njega, a on treba da se iskaže uživo u umetnosti u kojoj je ipak početnik? Vargas Ljosa na ovo pitanje je naširoko odgovarao novinarima u Madridu.

Ni kad je dobijao Nobelovu nagradu i kad se oko njegove ličnosti i dela vrtela svetska pompa, ni kada je učestvovao u predsedničkoj kampanji u Peruu devedesetih, ni kada je napisao svoje prvo delo, nije osećao takvu paniku kao kad je pre desetak dana trebalo premijerno da odglumi svoju ulogu u Madridu.

„Jako sam nervozan, u panici sam”, rekao je novinarima na konferenciji za štampu pred premijeru koja je upriličena krajem januara. „Ali istovremeno, sve me ovo uzbuđuje i podstiče. Osećam se kao mlad čovek.” Njegove reči prenose španski mediji i londonski „Gardijan”.

Neki dan posle premijere Pilar Režes, na čelu izdavačke kuće koja objavljuje dela Vargasa Ljose u Španiji, podrobnije je ispričala za „Pais” kako je jedan od retkih živih pionira latinoameričkog literarnog buma, savladao tremu.

„Paniku pred nastup imaju i drugi glumci, ne samo ja. Naročito sam se plašio da ne zaboravim tekst, da ne pogrešim. Kakva bi to bruka bila… Na momente sam čak pomišljao da od svega odustanem.”

Na premijeru su došli najviđeniji ljudi Madrida: ministri, gradonačelnica, pisci, glumci… A Vargas Ljosa? Upućeni kažu da je izgledalo kao da se rodio na daskama. I dodaju da se bukvalno ovaj čovek od sedamdeset osam godina pretvorio u mladića. „Čudo se zaista desilo”, uzvikuje jedan komentator konzervativnog dnevnika „ABC”.

Do sada je peruanski književnik, rođen u Arekipi, objavio 12.000 stranica, 18 romana, 19 knjiga eseja, devet drama, memoare, i nebrojeno nedeljnih kolumni koje je počeo da piše pre svoje 42 godine.

PROČITAJTE I OVO:  Branko Ćopić više znači Azerbejdžanu, nego nama

Ni posle Nobelove nagrade, nije prestao da vodi asketski život pisca.

„Literatura nam omogućava da proživimo druge živote, da izađemo iz naše ograničene realnosti, da se poistovetimo sa sudbinama koje razbijaju osrednjost, da postanemo avanturisti”, rekao je Vargas Ljosa kada je prošle godine objavljen njegov roman „Diskretni heroj”. Autor tvrdi da se vežbanjem fantazije sprečava svođenje društva na rezignirane pojedince.

Sada kada je preživeo i ovu premijeru, nada se da će ga smrt „zateći u pisanju”. „Da ću biti dovoljno lucidan, pisati i čitati do samog kraja.”

Kraj još nije blizu, a to je ovaj podmlađeni pisac upravo dokazao na madridskoj pozornici.

Izvor: B92