Te 1991. godine, makar u njenom znatnom delu, svaki mladi Čeh mogao je samo da zavidi svakom mladom Jugoslovenu. Tada popularne reforme Ante Markovića imale su za cilj da zemlju približe, a zatim veoma brzo i integrišu u EEZ. Jugoslavija se otvorila prema zapadnoj civilizaciji, zapadna roba i popularna kultura preplavile su zemlju. Devize su sletele u džepove Jugoslovena i Jugoslovenki kako bi se tranzicija obavila na najbezbolniji način. Najveći problem koji je mučio zemlju bio je sukob između glamurozne Kristi i Aleksis Karington koji je u jednom trenutku prerastao u fizički obračun. Crvena zvezda je postala prvak Evrope i sveta, a fudbalska reprezentacija bila je favorit za osvajanje svetskog prvenstva.
Istovremeno su mladi Česi i dalje bili zarobljeni u nekom limbu između Istoka i Zapada. Siromašni, odrpani, gladni. Zadah komunizma i sovjetske okupacije i dalje je vonjao širom Češke.
Te godine u Pragu i u toj i takvoj Češkoj rođena je i Ana Cima autorka romana Probudiću se na Šibuji koji je u prevodu Tatjane Mladenović objavila izdavačka kuća Besna kobila.
Dvadeset sedam godina kasnije Srbija, kao pravna naslednica Jugoslavije, zarobljena je u nekom limbu između Istoka i Zapada. Srbi su siromašni, odrpani, gladni, a zadah komunizma i meke ruske okupacije i dalje vonja širom zemlje.
Istovremeno u Češkoj se živi neki američki san. Zajedno sa kapitalom u zemlju su stigle i sve manje tržišne privrede i neoliberalnog kapitalizma koji je Vaclav Havel oktroisao pobunjenim Čehoslovacima.
To je zemlja koju Ana Cima opisuje u svom prvencu iz 2018. godine. Slobodna Češka je slobodna. Možda i previše.
Američki san na češki način tera mlade ljude da beže u neke druge snove. Tako i junakinja romana Jana sanja svoj japanski san. Bekstvo iz Češke u svet japanske kulture i književnosti za usamljenu Janu postaje opsesija. Toliko velika da njen duh počinje da luta Tokijom.
Cima je studirala japanski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu Karlovog univerziteta. Trenutno živi u Japanu, gde izučava posleratnu japansku književnost. Pored pisanja, bavi se crtanjem i muzikom. Njen prvenac krase ilustracije koje je sama uradila.
Iako je u pitanju dobro napisan roman, odrednica „generacijski“ ga ipak sputava da postane veliko i vanvremensko delo. Autorka u romanu piše o i obraća se isključivo svojoj generaciji i to je značajno ograničenje ove šarmantne knjige.
Nema ničeg lepšeg biti proglašen glasom generacije. Ana Cima to jeste. Ipak, svaki glas ima svoj domet. Ograničen. Takva je i ova knjiga.
Piše: Milan Aranđelović
